Најближа продавница километрима далеко

Када треба на брзину да „скокну” до продавнице, јер су усред спремања ручка схватиле да им недостаје нека намирница, звездарске домаћице су на мукама. Тако је већ годинама, а некада је готово у свакој улици старог дела Звездаре постојала продавница с прехрамбеном робом. Сада су житељи овог дела града принуђени да се снабдевају у, углавном удаљеним, тржним центрима.

– Некада су месне заједнице давале мишљење шта треба да се отвори у локалима на њиховој територији, па је било продавница на сваком ћошку. Таква пракса одавно не постоји, а закони тржишта намећу нова правила – каже Милан Поповић, председник општине Звездара. Он додаје да је недостатак мањих прехрамбених радњи велики проблем не само у централном, старом делу, исто је и у Миријеву, које има 70.000 житеља, а усмерени су на један „Макси”, у коме је стално гужва, и пијацу.

– Тамо ћемо подићи велики тржни центар и решити проблем, али у самом језгру Звездаре то је тешко изводљиво. Исти проблем мучи и Врачарце – истакао је Поповић.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда, сматра да би градске општине могле да део свог пословног простора определе за мање трговине, којима би омогућиле да послују под истим условима као трговински ланци.

– Такође, могу да постављају привремене објекте тамо где су продавнице неопходне – предлаже Богосављевић, додајући да у појединим случајевима суграђани морају и по три километра да пешаче до најближе прехрамбене радње.

Милан Поповић, председник општине Звездара објашњава да се пословни простори којима располажу општине издају искључиво лицитацијом.

– Онај ко да више пара узима локал. Новцем добијеним од закупа пословног простора пуни се општински буџет, а та средства можемо трошити искључиво наменски, у складу са законом. Уосталом, 90 одсто звездарског пословног простора налази се у Булевару краља Александра. Тако, када би нам и било дозвољено да га без лицитације определимо за продавнице, не бисмо тиме решили проблем, јер мале трговине недостају у другим улицама – каже Поповић. Он објашњава да када се прави регулациони план неког кварта, назначе се и пословно-комерцијални објекти, у којима могу да буду продавнице.

– Међутим, власници зграда одлучују коме ће да издају локале. Ако им се појави неко ко би да отвори коцкарницу и понуди три пута више од потенцијалног продавца прехрамбених намирница, сигурно је да ће добити локал – закључује Поповић.

Д. Јокић