Обликовање срцем

Током протеклих месец дана посетиоци Музеја примењене уметности имали су прилику да уживају у изложби уметничких предмета од стакла уметнице Еме Варге која већ десет година живи и ради у Аустралији. Радови Еме Варге присутни су у многим нашим домовима, будући да су се 90-их година продавали и у свима омиљеној галерији "Себастијан", а производили у великим серијама у фабрикама стакла у Панчеву и Параћину.

Ема Варга се пре 13 година одселила у Аустралију. Када се урушила наша бивша земља, када је нестао "Себастијан", када је овде постало немогуће радити, пут ју је одвео на другу страну глобуса. Аустралију је још из авиона видела као земљу са највећим небом на свету, посебним заласком Сунца, даљим хоризонтом...

– Чврсто сам одлучила да останем чак и пре него што сам из ваздуха угледала сиднејску Оперу. И раније сам слушала приче о фантастичним бојама, али је тај залазак Сунца изнад црвеног средишта аустралијског континента био незабораван први утисак – прича Ема.

У Аустралији не постоје фабрике стакла, само приватни, добро опремљени студији. Чисти, са машинама које не праве буку.

– Брзо сам се тамо прославила захваљујући својим вазама. Много ми је помогло искуство из наше земље и сазнање о законитостима тржишта. Битно је да се пронађе облик који је примењив. У Аустралији су инсистирали на облику, али то није дизајн! Наравно, производња оваквих предмета подразумева тимски рад. Постигла сам да дувачи дувају онако како ја то желим. Аустралијанци немају индустријску културу и користе дизајн само да би направили паре. Не уносе срце. И то се осећа. А ми док радимо, забављамо се , шалимо, уносимо дух, енергију, радујемо се сваком новом комаду и, верујте, то осећа онај ко касније посматра односно купује предмет – објашњава Ема Варга.

По доласку у Аустралију Ема је радила једно време у сопственој кухињи. Ту је било могуће радити технику стапања стакла која је у Аустралији тада тек почела да бива популарна. На кухињском столу је сецкала стакло и тако су најпре настајали тањири инспирисани заласцима Сунца и тим неодољивим небом.

– Била ми је пуна глава скица и идеја да попуним празне површине. Стављала сам мале мозаике у те слојеве док се не добије тродимензионалност, истиче уметница.

Предмети од стакла представљени на београдској изложби припадају серијама "Стасити шетачи", "Згодне цуре" и "Пламени грм". Све предмете од дуваног стакла на овој изложби створили су уметници Том Рауни и Александар Чејмберс са којима Ема Варга успешно сарађује од 1997. године. Од 2000. до 2002. Ема је водила сопствени производни погон у индустријској зони Сиднеја што је обезбедило посао многим младим дипломираним уметницима – дувачима и граверима стакла. Ема Варга је осмислила и организовала пројекат под називом "Нешто другачије: Креативна лабораторија" инспирисан још 1979. године када је учествовала на Првом симпозијуму стакла у Стаклари Параћин.

– Много година касније, живећи и радећи у Аустралији, осетила сам потребу да се одмерим са колегама из других крајева света. Где су, шта раде, докле су стали... У Амстердаму се 2002. године одржала и светска конференција стаклара на којој се нашло 1.200 уметника. Ту сам срела многе познанике и дошла на идеју да осмислим радионицу у којој ће учествовати познати светски стаклари. То се догађало у мом студију у Аустралији шест седмица. Међу учесницима је био и Марвин Липовски, жива легенда америчког стакларства – каже Ема Варга.

Овај пројекат потпомогнут бројним спонзорима завршио се изложбом радова приређеној у сиднејској галерији "Квадривиум". Искуство рада са уметнички снажним личностима током тих шест недеља, инспирисало је рад Еме Варге на серији "Коцка црвеног срца" која кроз слике исецканих, зашивених, поломљених и залечених срца нуди духовито тумачење људских особина и односа.

Сумирајући утиске једномесечног боравка у нашој земљи, Ема Варга каже да је растужује чињеница да је Фабрика стакла у Параћину у лошем стању. Чини јој се, такође, да овдашњи купци уметничких предмета још немају довољно изграђен афинитет према предметима од стакла, без обзира што им новчане могућности дозвољавају да их имају у својим домовима.