Стенограми терете Ганића

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 2.  марта – Вест да је у Лондону, на основу потернице Министарства унутрашњих послова Србије, ухапшен члан ратног Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, наишла је, као и многи ранији догађаји, на потпуно различите реакције у Федерацији БиХ и Републици Српској.

Ганић је осумњичен да је учествовао у ратном злочину који се догодио 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, када су бошњачке снаге напале колону бивше Југословенске народне армије. Колона је нападнута иако је, уз учешће представника Унпрофора, било договорено да мирно изађе из града. У овом и нападу погинула су 42, рањена 73, а заробљено је 215 војника и официра бивше ЈНА.

Говорећи о хапшењу Ејупа Ганића, члан Председништва БиХ Жељко Комшић је сарајевској Федералној телевизији рекао да оно има политичку позадину и да „показује силеџијски однос Србије према БиХ”. Бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић је за сарајевске медије оценио да је хапшење Ганића „суђење отпору агресији која је извршена на БиХ”. Он је нагласио да ово није први случај „покушаја релативизовања и изједначавања у рату сукобљених страна” и додао да ће се борити против њих.

Став члана Председништва БиХ из Републике Српске Небојше Радмановића нашем листу је саопштио шеф његовог кабинета Мирослав Вујичић. „Хапшење Ејупа Ганића треба посматрати из угла извршавања правде, што, нажалост, овде није пракса. И овај, као и други случајеви, добију другу димензију, односно они се, сасвим непотребно, политизују. Поготово се то дешава у годинaма када се, као и овој, одржавају избори. Поједини странке, намерно заоштравају односе у БиХ, рачунајући да ће им то донети већи број гласова”, рекао је Вујичић.

Када је реч о хапшењу Ејупа Ганића, Радмановићев став дели и британски амбасадор у БиХ Мајкл Тејтам. Он је према извештајима електронских медија у БиХ рекао да је по среди „испуњавање правних обавеза власти у Уједињеном Краљевству у складу са законима”.

За злочин у Добровољачкој улици, Ганића терете и стенограми са седница ратног Председништва Босне и Херцеговине, одржаних 3. и 4. маја 1992. године, објављених у хрватском часопису „Национална безбедност и будућност”. У току расправе, одржане 3. маја, Ејуп Ганић је, између осталог, рекао: „Молим вас, у овом тренутку треба одредити два човека, стручна човека, који ће нас обавестити шта се налази у тој колони. И ми ћемо овде радио-везом јавити шта даље да се ради.”

Дан касније, 4. маја, на 81. седници Председништва БиХ, којој је присуствовао и председавајућег Председништва БиХ Алија Изетбеговић, говорило се о догађајима који су се збили претходног дана. На њој је министар одбране Јерко Доко рекао да нико није обавестио да ће колона ЈНА бити нападнута. Последња реченица у транскрипту је Изетбеговићево признање да је договорио да се из Сарајева мирно повуку сви официри и војници из састава Команде Друге армијске области.

Боро Марић