Ново решето за богаташе

Више од 20.000 грађана Србије за које Пореска управа претпоставља да имају имовину вреднију од око 300.000 евра, а да њихова пријављена годишња примања не могу да "покрију" сав тај иметак, мораће добро да се потруде како би порезницима доказали да је све "чисто" и да нису државу оштетили за порез.

Правилник о унакрсној процени имовине и укупних примања, који би наредне недеље требало да угледа светлост дана, како најављују порезници, први пут би озбиљно под лупу требало да стави начин стицања њиховог богатства.

И то најпре они који отворено доказују да се од доброг и легалног бизниса, политиком или спортом, давањем савета, естрадном делатношћу... током године могу приуштити луксузни станови, куће, јахте, скупа кола и томе слично.

Према ставу порезника, наш човек може овде и по садашњим условима да стекне иметак вредан око 300.000 евра. За све преко тога – очекују доказ.

Иако невољно говоре о томе да ли већ имају списак (не)сумњивих, односно имена оних чији иметак вреди пет и десет пута више од лимита од 300.000 евра, у Пореској управи се сазнаје да је таквих за сада око 10.000 у Србији.

Иако је Закон о пореском поступку и пореској администрацији донет још пре три године, у Пореској управи тврде да он тек по доношењу правилника о унакрсној процени може да се примењује. Законодавац је, подсећају порезници, предвидео чланом 186 тог прописа да грађани који имају имовину вреднију од 300.000 евра морају да је пријаве.

Они који дебело прелазе овај лимит биће главна мета порезника од августа, с намером да се стане на пут даљој утаји пореза, поготово ако се зна да се буџет само по овом основу умањује за око 10 одсто годишње. Држава том утајом изгуби бар један аграрни буџет, истичу порезници.

Правилником је предвиђено опорезивање свих оних који немају покриће за луксуз који уживају, а као репер узет је 1. јануар 2003. и то само зато што је, појашњавају у Пореској управи, тада Закон о пореском поступку и ступио на снагу.

На питање да ли то значи да ће се на удару порезника наћи само они који су од тог дана до данас стекли имовину већу од 300.000 евра или и они који су то успели током деведесетих година, а који данас имају империје по Србији, у Пореској управи кажу да ће пореска контрола дати коначну реч о свему. Али, и да би закон требало да се односи на све – без изузетка и временске одреднице.

У Пореској управи подсећају да је овај закон донет још у време претходне владе по ком су од 1. јануара 2003. у наредних шест месеци морали да пријаве имовину сви чији се иметак процењивао на више од 20 милиона динара, остављајући при том могућност да они који су зарадили између 10 и 20 милиона то не морају да учине по сваку цену. На тај начин, Пореска управа је дошла до почетних података који су јој помогли у накнадним проверама.

На основу тих назнака порезници тачно знају шта је неко имао 1. јануара 2003, када је имовину пријавио, и сада покушавају да утврде из којих извора је стечено све остало.

Порески инспектори ће, примера ради, посетити сваког ко је пријавио годишњу зараду од око 700.000 евра, а истовремено стекао имовину вредну пет милиона евра. Уколико се потврде сумње да је реч о нелегалним радњама, јер власник не може да објасни одакле му паре за све што има, стићи ће му не само кривична пријава за класичну утају пореза већ и обрачун нове основице за порез коју чини разлика између пет милиона и 700.000 евра и на коју ће се платити порез од 20 одсто.

Правилник којим ће коначно почети примена Закона, ближе ће, потврђују у Пореској управи, одредити критеријуме за спровођење унакрсне процене и врло јасно дефинисати поступак и начин утврђивања пореске основице за опорезивања богатства. Правилник даје адекватан третман повезиваним лицима и родбинским везама.

Унакрсна процена пореске основице подразумева да се порез на доходак грађана може утврдити и као разлика између вредности нето имовине на крају и на почетку календарске године, увећане за процењене издатке за приватне потребе, с једне стране, и пријављеног дохотка, с друге.