Руси подигли цену

ТИВАТ – Два дана након црногорског референдума на аеродроме у Подгорици и Тивту слетели су приватни авиони из разних крајева Русије којима су у Црну Гору допутовали моћни бизнисмени с крупним инвестицијама. Од тада, како мешетари некретнинама кажу, почела је велика распродаја непокретности од Улциња до Дебелог бријега. Руски инвеститори купују куће, имања, велике земљишне парцеле и станове. Квадратни метар стамбеног простора у Тивту достигао је 1.200 евра и то није коначна цена, а у осталим приморским општинама се цена креће и до неколико хиљада евра. Јавна је тајна да су многи власници земљишта продали очевину на луштичком полуострву за позамашне девизне износе, а некима је породични буџет нагло порастао за више стотина хиљада евра.

Међу Русима који су постали власници некретнина су познате јавне и политичке личности блиске московском естаблишменту од којих су најпознатији градоначелник Москве, Јуриј Лушков, који је направио "дачу" изнад познате плаже Жањиц, и руски космонаут Алексеј Леонов који је власник једне од "руских кула" у Боки.

– О Русима као купцима некретнина кружи фама најчешће мистериозног и спекулативног карактера с призвуком сензационализма, непроверености и јефтиног трача. Анализирајући богато искуство у раду са овом пробраном и захтевном клијентелом, држећи се кодекса и етике адвокатске професије, истичем да је профил просечног купца из Руске Федерације у најкраћем следећи – у питању је високообразована особа, средње животне доби, најчешће Московљанин, власник приватног предузећа или запослени на средњим менаџерским професијама у крупним и профитабилним системима, углавном енергетским и предузећима која се баве високом технологијом – каже адвокат Веселин Ковачевић из адвокатске канцеларије "Бојовић" из Будве, која сервисира агенцију за некретнине "Нотаријус МБ" из тог града.

– Новац који обезбеђује куповину некретнина у Црној Гори стечен је њиховим високим зарадама, а важно је напоменути да многи Московљани могу обезбедити средства за куповину иностране непокретности и продајом својих непокретности у Москви, где су цене енормно високе и убрајају се међу највише у свету. У бољим рејонима Москве цена квадратног метра стана креће се и до 25.000 долара, са тенденцијом раста. Наша канцеларија и агенција коју правно пратимо немају сазнања да се купци некретнина са овог подручја у Црној Гори могу сврстати у мафију или у тајкуне. Наравно, задатак наше канцеларије није да испитују порекло њиховог новца, нити имамо инструменте за то, али морамо истаћи довољно квалитетна сазнања за овакву тврдњу. Код нашег народа, склоног мистификацији свега и свачега, треба отклонити и најмању могућу сумњу да Руси не купују некретнине за себе него за неке друге анонимне купце који обавезно, у нашој верзији, имају мафијашки предзнак – додаје Ковачевић.

Наш саговорник истиче да су још неусаглашени урбанистички планови, а општински и државни органи представљају лимит за озбиљније инвестирање. Лимит су, такође, и нејасни и конфузни прописи и нарочито пракса у њиховој примени.

– Русима су интересантне све дестинације на црногорском приморју, мада се мора истаћи веће интересовање за Будву и њену околину, а у последње време и за барску и херцегновску ривијеру. Изузетно је значајно истаћи и учешће клијентеле с овога подручја у куповини некретнина путем тендера, где се у улози понуђача појављују банке, предузећа из области енергетике и остале профитабилне компаније које нарочито брижљиво приступају изради инвестиционих програма и програма заштите животне средине. Читајући такве програме, лако је уочити искрену намеру понуђача да својим будућим пројектима створе нову вредност у Црној Гори, примерену савременом добу, као и задивљујуће познавање земље у коју инвестирају, укључујући и најмање детаље микролокалитета – каже Ковачевић. Напомиње да су у Црној Гори, очигледно на политичком нивоу, широм отворена врата за инвестиције из Русије којима су приватизовани највећи привредни колективи и купљено (по старим подацима) више од 30.000 стамбених јединица.