Rusi podigli cenu

TIVAT – Dva dana nakon crnogorskog referenduma na aerodrome u Podgorici i Tivtu sleteli su privatni avioni iz raznih krajeva Rusije kojima su u Crnu Goru doputovali moćni biznismeni s krupnim investicijama. Od tada, kako mešetari nekretninama kažu, počela je velika rasprodaja nepokretnosti od Ulcinja do Debelog brijega. Ruski investitori kupuju kuće, imanja, velike zemljišne parcele i stanove. Kvadratni metar stambenog prostora u Tivtu dostigao je 1.200 evra i to nije konačna cena, a u ostalim primorskim opštinama se cena kreće i do nekoliko hiljada evra. Javna je tajna da su mnogi vlasnici zemljišta prodali očevinu na luštičkom poluostrvu za pozamašne devizne iznose, a nekima je porodični budžet naglo porastao za više stotina hiljada evra.

Među Rusima koji su postali vlasnici nekretnina su poznate javne i političke ličnosti bliske moskovskom establišmentu od kojih su najpoznatiji gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov, koji je napravio "daču" iznad poznate plaže Žanjic, i ruski kosmonaut Aleksej Leonov koji je vlasnik jedne od "ruskih kula" u Boki.

– O Rusima kao kupcima nekretnina kruži fama najčešće misterioznog i spekulativnog karaktera s prizvukom senzacionalizma, neproverenosti i jeftinog trača. Analizirajući bogato iskustvo u radu sa ovom probranom i zahtevnom klijentelom, držeći se kodeksa i etike advokatske profesije, ističem da je profil prosečnog kupca iz Ruske Federacije u najkraćem sledeći – u pitanju je visokoobrazovana osoba, srednje životne dobi, najčešće Moskovljanin, vlasnik privatnog preduzeća ili zaposleni na srednjim menadžerskim profesijama u krupnim i profitabilnim sistemima, uglavnom energetskim i preduzećima koja se bave visokom tehnologijom – kaže advokat Veselin Kovačević iz advokatske kancelarije "Bojović" iz Budve, koja servisira agenciju za nekretnine "Notarijus MB" iz tog grada.

– Novac koji obezbeđuje kupovinu nekretnina u Crnoj Gori stečen je njihovim visokim zaradama, a važno je napomenuti da mnogi Moskovljani mogu obezbediti sredstva za kupovinu inostrane nepokretnosti i prodajom svojih nepokretnosti u Moskvi, gde su cene enormno visoke i ubrajaju se među najviše u svetu. U boljim rejonima Moskve cena kvadratnog metra stana kreće se i do 25.000 dolara, sa tendencijom rasta. Naša kancelarija i agencija koju pravno pratimo nemaju saznanja da se kupci nekretnina sa ovog područja u Crnoj Gori mogu svrstati u mafiju ili u tajkune. Naravno, zadatak naše kancelarije nije da ispituju poreklo njihovog novca, niti imamo instrumente za to, ali moramo istaći dovoljno kvalitetna saznanja za ovakvu tvrdnju. Kod našeg naroda, sklonog mistifikaciji svega i svačega, treba otkloniti i najmanju moguću sumnju da Rusi ne kupuju nekretnine za sebe nego za neke druge anonimne kupce koji obavezno, u našoj verziji, imaju mafijaški predznak – dodaje Kovačević.

Naš sagovornik ističe da su još neusaglašeni urbanistički planovi, a opštinski i državni organi predstavljaju limit za ozbiljnije investiranje. Limit su, takođe, i nejasni i konfuzni propisi i naročito praksa u njihovoj primeni.

– Rusima su interesantne sve destinacije na crnogorskom primorju, mada se mora istaći veće interesovanje za Budvu i njenu okolinu, a u poslednje vreme i za barsku i hercegnovsku rivijeru. Izuzetno je značajno istaći i učešće klijentele s ovoga područja u kupovini nekretnina putem tendera, gde se u ulozi ponuđača pojavljuju banke, preduzeća iz oblasti energetike i ostale profitabilne kompanije koje naročito brižljivo pristupaju izradi investicionih programa i programa zaštite životne sredine. Čitajući takve programe, lako je uočiti iskrenu nameru ponuđača da svojim budućim projektima stvore novu vrednost u Crnoj Gori, primerenu savremenom dobu, kao i zadivljujuće poznavanje zemlje u koju investiraju, uključujući i najmanje detalje mikrolokaliteta – kaže Kovačević. Napominje da su u Crnoj Gori, očigledno na političkom nivou, širom otvorena vrata za investicije iz Rusije kojima su privatizovani najveći privredni kolektivi i kupljeno (po starim podacima) više od 30.000 stambenih jedinica.