Докази за чек постоје

У немогућности да, ни после петнаест година, реше питање исплате заосталих хрватских пензија, зарађених до распада бивше Југославије, Удружење грађана које остварује пензије по основу међународних уговора у Србији добило је ових дана потврду и Хјуман рајтс воча, једне од најзначајнијих невладиних организација за заштиту људских права, да оштећенима зарађене пензије морају бити исплаћене. Јер, за све године радног стажа постоје уплате социјалног и пензијског осигурања, а што се може проверити у хрватском пензијском фонду.

Ово, између осталог, потврђује у разговору за "Политику" Павле Киш, председник тог удружења, који на увид ставља извештај те невладине организације.

Према његовим речима, више од 25.000 садашњих пензионера који су радили у овој бившој републици СФРЈ стекло је право на пензијски чек. Управо је то био разлог да Удружење затражи помоћ Хјуман рајтс воча који је, како је потврђено, још пре три године хрватској влади дао препоруку како да се питање о којем је реч најбезболније реши.

Међутим, ниједан од предлога хрватска страна ни до данас није усвојила, истиче Киш. У извештају ове невладине организације наводи се да је Хрватска поставила бројне препреке расељеним Србима да остваре право на пензију. Таква опструкција представља велику препреку оним повратницима који, лишени пензија, немају довољно средстава за живот.

Највећи проблем је неспремност тамошње власти да Србима призна године радног стажа од 1991. до 1995. године. Влада је одбацила већину српских захтева за признање пензије, тврдећи да су документи који доказују статус запослења у међувремену изгубљени или уништени, као и да су подносиоци захтева пропустили рок за доказивање радног стажа у Хрватској.

Реч је, пре свега, о онима који нису били у пензији пре рата и којима сада недостају године радног стажа да би остварили право на мировину. Ако је, на пример, реч о мушкарцу који има 65 година или жени од 60 година, они могу остварити право на старосну пензију, али је у том случају износ на чеку много мањи него да су отишли у редовну, пуну пензију, каже Киш.

Они који су на време поднели захтеве за исплату пензија наишли су на још један проблем код хрватског пензионог фонда који им је тражио писмени доказ уплата доприноса за време рата.

Тражење ових доказа је, истиче Киш, супротно Закону о пензијском осигурању који изричито наводи да се изјава сведока може прихватити као једини доказ статуса осигуране особе и година радног стажа, пошто је реч о ратном периоду.

Према речима Киша, Хрватска је закључно са октобром 1991. године обуставила исплату свих пензија лицима која су због рата прогнана са ове територије. Српска влада је после тога, а у договору с Хрватском, донела уредбу према којој је почела исплата аконтације пензионерима који су због рата морали да напусте Хрватску.

То практично значи да су стечене пензије хрватских осигураника биле и остале замрзнуте у Хрватској, а "аконтација" коју је српска страна исплаћивала дељена је без решења о преузимању исплате пензија од Завода за мировинско осигурање Хрватске, што је недопустиво, каже Киш.

На овај начин, тврди он, пензионери који су цео радни век или део радног стажа уплаћивали доприносе у хрватски фонд практично су опљачкани,  јер ни до данас није извршена исплата разлике пензија, које је настала између исплата "аконтација" и стварног износа на чеку који је требало да стигне из Хрватске.

Истовремено је утврђено и да је аконтација била чиста милостиња у односу на стварни износ пензије из Хрватске, с обзиром на то да је износила четвртину хрватске принадлежности.

У извештају ове невладине организације се каже да је било немогуће пре рата примати плату у јавним предузећима а да послодавци претходно нису уплаћивали доприносе за пензијско и социјално осигурање, као и да нема говора о томе да основ за исплату пензија данас не постоји.

Ове важне информације сигурно се и данас могу наћи у хрватском пензионом фонду, где су се прикупљале, чак и ако су документи тадашњих запослених, расутих по целој Хрватској, уништени или загубљени, стоји у извештају Хјуман рајтс воча.

Удружење, због свега овога, опет тражи помоћ од српских власти да се питање исплата хрватских пензија коначно реши.