Прозивање Управе за спречавање прања новца

Управа за спречавање прања новца само у једном случају обавестила је Агенцију за приватизацију да се ради о сумњивој трансакцији и та приватизација није закључена. С друге стране, Агенција за приватизацију послала је 1.769 дописа Управи коју, иначе, по службеној дужности, обавештава о свакој продаји предузећа, рекао је јуче новинарима Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију.

Он је навео и да због службене тајне не може да саопшти у случају ког предузећа је постојао покушај сумњиве трансакције, као и да лица чија се имена појављују у медијима у вези с наркомафијом нису званични купци предузећа из њихове надлежности.

– Агенција за приватизацију нема законска овлашћења да контролише порекло капитала купаца у процесу приватизације. Порекло капитала требало би да контролише Управа за спречавање прања новца коју Агенција обавештава о свакој продаји. Додатно и банке Управу обавештавају о свакој трансакцији преко 15.000 евра. Од 2007. године сви потенцијални купци морају да донесу потврде из суда и МУП-а да нису осуђивани и да се против њих не води поступак за кривична дела – поновио је Цветковић јуче неколико пута, желећи, очигледно, да са Агенције скине одговорност што је процес приватизације у Србији означен као згодан начин да се оперу нелегално стечене паре.

Први човек Агенције навео је да им је МУП проследио 621 захтев за достављање информација на које су одговорили, као и да је Агенција МУП-у послала 170 захтева због сумњи у ревизорски извештај, трансакције са повезаним лицима на штету предузећа, исисавање капитала, проверу навода запослених и друго.

Тужилаштву су послали 123 захтева за информације о поступку против субјекта приватизације, утврђивања законитости стечајног поступка, недостављања приватизационе документације, а тужилаштво је Агенцији упутило 442 захтева за информацијама и доставом документације.

За време јучерашњег сусрета са новинарима у просторијама Министарства економије, испред зграде се одржавао протест запослених у „Трудбеник градњи” који су тражили раскид купопродајног уговора. Они, иначе, јавно протестују већ шест месеци.

Челни људи Агенције за приватизацију су, на новинарско питање шта је спорно у тој приватизацији, одговорили да нису надлежни за овај спор. Агенција је донела одлуку о реструктурисању матичног предузећа КПГ „Трудбеник”, које је у друштвеној својини, сагласила се с продајом зависног предузећа „Трудбеник градње”, спровели су поступак продаје и контролу, али нису надлежни за раскид уговора. Одлуку о томе, према објашњењу које су јуче новинари добили, може да донесе само руководство КПГ „Трудбеника” или се проблем може решити на суду, као и одласком матичног предузећа у стечај.

Јуче је саопштено да је од укупно продатих 2.291 предузећа у Србији од 2002. године, Агенција раскинула 527 купопродајних уговора, односно 23 одсто. На приватизације аукцијом односе се 504 раскинута уговора, а 23 на продају тендером.

Највише уговора, 213, раскинуто је због неплаћања доспелих рата, 189 због неодржавања континуитета производње и непоштовања социјалног програма, а у већем броју случајева постојало је више основа за раскид уговора.

Из Србије је 501 купац којем је одузета фирма, а из иностранства 26.

Агенција има обавезу да пет година спроводи контролу приватизације предузећа које је продато на тендеру, а две године ако је фирма продата аукцијом.

Изузетак су ветеринарске станице код којих се приватизациони уговори контролишу седам година, као и медији где је тај рок пет година.

Ј. Рабреновић