Истрага под водом

Шеснаестогодишњи М. Ј. утопио се у недељу око 12 часова на Брестовачком језеру код Бојника. Сутрадан око 13 сати, на дубини од 18 метара, његово тело пронашли су рониоци Жандармерије из Београда, који се по потреби ангажују на територији целе Србије. Била је то њихова осма овогодишња интервенција, при чему само у једном случају нису успели да пронађу тело и предају га породици жртве. Ови задаци, који су посебно тешки јер већина утопљеника су млади људи или чак деца, само су део посла који обављају рониоци МУП-а Србије.

– Наша јединица је формирана пре три године, у њој су први пут обједињени рониоци из више полицијских структура. Такво решење омогућава квалитетнију обуку и логистику. Задужени смо за све безбедносне послове на води, што подразумева реке, језера па и техничке инсталације, укључујући противтерористичке акције, хапшења и потрагу за несталима – каже мајор Зоран Радованов, командант Ронилачког центра Жандармерије.

Дубине и до 65 метара

У периоду од априла до новембра у њиховој бази у Београду дежура тим који је по позиву спреман да одмах крене на терен. Углавном се за задатке широм Србије користи посебно возило "форд", у које стаје шест људи са неопходном опремом. По потреби, на располагању су им патролни чамац и хеликоптер. Ова јединица у свом саставу има три тима: ронилачко-полицијски (хапшења, противтерористичка дејства), радноспасилачки (извлачење из воде тела, возила, оружја....) и наутички тим (превоз ронилаца чамцима).

– У рекама се рони у веома тешким условима, углавном се ништа не види, струја је јака и хладно је. У Дунаву и Сави се до дубине од три до четири метра назире светлост, на већим дубинама ништа се не види, а на дну је температура воде 12 степени Целзијуса. Дрина и Лим су бистре, али још хладније реке, струја је веома јака тако да ронилац мора да буде везан ужетом за неки објекат на површини – објашњава мајор Радованов.

Да би ронили у тим условима, рониоцима је неопходна специфична опрема као што су "сува" ронилачка одела која их штите од хладноће. У њима тело остаје суво, за разлику од "мокрих" одела од неопрена која пропуштају воду правећи танак слој воде између коже и одела. Тело греје ту воду и тако се штити од хладноће. Међутим, у хладним водама "мокра" одела не помажу па се користе "сува" која не пропуштају воду и испод њих се носе "пододела" у виду комбинезона. Жандармерија располаже и опремом за полутешке рониоце, која се састоји од "сувог" одела и специјалне кациге која располаже системима везе са површином, а може се опремити лампама и камером. Рониоци у боцама обично користе компресовани ваздух, али и гасне мешавине "тримикс" и "нитрокс" када се рони на већим дубинама. Реке у Србији су на већем делу токова дубоке од шест до 12 метара, али полицијски рониоци су у језерима радили и на дубинама од 65 метара.

Одбранили базу од поплаве

– Посебно важан део посла су подводне истражне радње. Када се ради о прикупљању доказа за неко кривично дело и ронилац мора да обави свој део посла на правно ваљан начин. Он, практично, по налогу истражног судије обавља увиђај под водом, ако је могуће фотографише доказ, као што је на пример оружје, и учествује у изради записника. Наши рониоци завршили су SRDI, међународни курс из ове области. Није свеједно да ли је пиштољ на дну пронађен репетиран, са метком у цеви, или је бачен у деловима, да ли је мењач аутомобила у леру или у брзини. Раније су се утопљеници из возила извлачени из олупине, што је стварало додатне повреде на телима и уништавало трагове који могу да расветле шта се десило. Данас се тела ваде заједно са возилима да би се сачували докази – каже мајор Милорад Марковић, командир Ронилачког вода.

Припадници ронилачко-полицијског тима пролазе кроз низ курсева и, практично, достижу обученост припадника специјалних јединица. Морају да, уз подршку чамаца наоружаних митраљезима и бацачима граната, буду спремни за противтерористичка дејства на води. Али, они обављају и хапшења, па су тако, на захтев БИА, лишили слободе групу кријумчара нафте. Обавили су то тако брзо да кријумчари нису стигли да искључе пумпе којима је гориво испумпавана са брода.

Реке имају своје ћуди, па су рониоци Жандармерије од 7. до 12. априла били приморани да воде битку за спас своје базе у зимовнику на Сави у Новом Београду. Река је дошла до прозора њихове зграде, која је благовремено обложена џаковима са песком. Истовремено, десет пумпи избацивало је воду из хангара Ронилачког центра. После неколико дана водостај је опао, па су ови подводни жандарми поново уредили своју базу.

--------------------------------------------------------------------------

Драма на Тиси

Најтежи задатак на којем су били ангажовани рониоци Жандармерије било је вађење аутобуса "Аутобаната" који је 15. априла прошле године пао са Жабаљског моста у Тису, када је спасено седморо путника, док је више њих погинуло или се воде као нестали.

– Возило се налазило на дубини од 19 метара, где је притисак 2,9 бара, што је рониоцима ограничавало зарон на 30 минута. Брзина надошле Тисе на дну била је 1,7 метара у секунди. Водена струја просто је чупала регулатор рониоцима из уста – објашњава мајор Радованов, наглашавајући да су његови људи ризиковали живот покушавајући да извуку аутобус и тела.

Рониоци су радили на такозваном гелендеру, ужету затегнутом између брода и аутобуса. Подводна веза због јаке струје није функционисала. Мађарски спасиоци, који су дошли као испомоћ, предлагали су да се направи брана и скрене ток реке око олупине да би се она извукла. Ипак, рониоци Жандармерије су извукли аутобус помоћу брода дизалице, која је морала да буде расклопљена да би прошла испод мостова.