Кровни планови над Београдом

Шта је дозвољено градити на одређеној локацији, колико спратова објекат сме да има и који коефицијент изграђености је прописан – инвеститори и градске институције моћи ће од септембра идуће године да сазнају посредством Интернета, ако завире у дигиталну базу података о урбанистичким плановима. Тада истиче законски рок за израду и усвајање просторног и планова генералне регулације (ПГР) тако да ће цела територија града, око 330.000 хектара, бити покривена планском документацијом, што ће између осталог убрзати и издавање грађевинских дозвола.

Израда регионалног просторног плана за целу административну територију са свих 17 општина и седам просторних планова за општине ван територије садашњег Генералног плана, поверен је Урбанистичком заводу Београда. Директорка те куће, Жаклина Глигоријевић, каже да посебан изазов представља израда ПГР-а за 55.000 хектара грађевинског земљишта централног дела Београда, што је нешто мања површина од територије покривене Генералним планом.

– Основни циљ је да усагласимо важећу планску документацију из седамдесетих година прошлог века до недавно усвојених планова детаљне регулације (ПДР) према истом стандарду и у складу са законом. Таквих важећих планова је више од 400. Тако ће планска документа бити међусобно усаглашена, применљива и усклађена са Генералним планом који се истовремено ради – каже Глигоријевићева.

За већину локација које буду обухваћене плановима генералне регулације инвеститори неће морати да раде ПДР на који се досад чекало најмање три године, што је успоравало инвестиције и градњу. Детаљна регулација биће потребна само за изузетно важне заштићене културне и природне целине или за реконструкцију зона, попут детаљније разраде делова подручја „Луке Београд”.

– Планови генералне регулације пружиће јасне услове за изградњу и уређење, али то не значи да ће до септембра 2011. године свих 17 општина моћи истовремено да их добију. Генерални план остаће стратешки документ из кога се неће добијати услови за изградњу, док ће просторни планови имати и неке елементе за директно спровођење – објашњава Глигоријевићева.

Највећи проблем у овом сложеном урбанистичком задатку биће 30 одсто територије грађевинског подручја за које не постоје ажуриране топографске, геолошке и катастарске подлоге, које су основ да урбанисти дефинишу саобраћајнице, инфраструктуру и одреде намену тих локација.

– За те површине искористићемо све претходне студије, старе планове, пројекте, све податке у архиви завода како бисмо и за та подручја утврдили најбоља урбанистичка и техничка решења. Она неће бити тако детаљна јер ће те територије бити предмет разраде кроз друге планске документе, какав је ПДР – истиче Глигоријевићева.

Уколико Београд, али и друге локалне самоуправе, не усвоје просторне планове за 18 месеци и планове генералне регулације за две године, Министарство животне средине и просторног планирања предложило је санкцију – распуштање скупштина.

Д. Мучибабић