Специјални однос Буша и Блера

Уверени да су далеко од ушију јавности, Тони Блер и Џорџ Буш су последњег дана самита Г-8 отворено разменили своје ставове о Блиском истоку. После само неколико минута Блер је схватио да је један микрофон остао укључен.

Буш: Где си, Блер, како си?

Блер: Баш сам...

Буш: Идеш! 

Блер: Не, не, не још. О овој трговинској стварчици... (не чује се)

Буш: Да, рекао сам то човеку.

Блер: Планираш ли то овде да кажеш или не?

Буш: Ако ти то хоћеш.

Блер: Па, само ако се покрене дискусија...

Буш: Само хоћу да се нешто дешава.

Блер: Да.

Буш:  Јуче није било неких догађања.

Блер: Не, не, можда није, можда није могуће.

Буш: Спреман сам то да кажем.

Блер:  Али ја само мислим да треба да будемо опозиција...

Буш: Ко почиње да говори о трговини?

Блер: Ангела (Меркел, немачки канцелар).

Буш:  Реци јој да их зове.

Блер: Да.

Буш: Реци јој да га зове, њих сместа. Хвала (не чује се), баш си пажљив.

Блер: Било ми је задовољство.

Буш: Знам да си сам одабрао.

Блер: О, наравно, у ствари (не чује се).

Буш: Шта са Кофијем? Његов став према прекиду ватре и свему осталом...

Блер: Да, не мислим да је (не чује се) стварно тешко. То не можемо да зауставимо осим ако не успеш да се постигне договор око овог међународног посла.

Буш: Да.

Блер: Не знам о чему сте ви момци разговарали, али што се мене тиче радо ћу да покушам и да видим какав је карактер земљишта, али то треба брзо да се уради, јер ће се иначе развити.

Буш: Мислим да ће Конди веома брзо отићи.

Блер: Али то је, то је, то је једино битно. Али ако ти... знаш, биће потребно неко време да се све то уради.

Буш: Да, да.

Блер: Ако ништа друго људима омогућава...

Буш: То је процес, слажем се. Рекао сам јој да нудиш да...

Блер: Па... то је само ако, мислим... знаш. Ако она има... или ако треба да јој се припреми терен... Јер очигледно ако оде, мора да успе, али могу и ја да одем и да разговарам.

Буш: Видиш, ... ствар је у томе да треба да оду до Сирије, да натерају Хезболах да престане са тим с....м и све је готово.

Блер: Сирија.

Буш: Зашто.

Блер: Зато што мислим да је то све једно те исто.

Буш: Да.

Блер: Шта он мисли? Он мисли да ако са Либаном све испадне добро, ако нађемо решење у Израелу и Палестини, Ирак иде у правом смеру...

Буш: Да, да, сладак је.

Блер: Срце је. И у томе је цела ствар. Исто је и са Ираком.

Буш: Мислим да ћу рећи Кофију да зове Асада и покрене ствари.

Блер: Да.

Буш: Ми не кривимо либанску владу.

Блер: Да ли је ово... ­(У том тренутку Блер лупка по микрофону испред себе и звук се прекида.)