Нова разарања

Од нашег сталног дописника
Каиро, 19. јула – Осми дан заредом разарања се настављају и бејрутско небо је опет  прекривено бомбама. Само у среду ујутру извештачи јављају о 40 мртвих у Либану, а говори се о пола милиона интерно расељених лица. Истог дана у Јерусалиму, на седници израелске владе, издато је саопштење у коме се каже да се "борбе против Хезболаха настављају", што се може протумачити да ће на прекид ватре морати да се сачека, иако дипломате интензивно раде свој посао.

У владином саопштењу се истиче да је циљ операције да се врате два израелска војника, отета 12. јула, зауставе ракетни напади на израелске градове и елиминише опасност од Хезболаха.

Упркос међународним напорима да се нађе решење за кризу и осигура прекид ратних операција, чини се да Израел не жури да обустави офанзиву у Либану, користећи овај тренутак да ослаби милитантни Хезболах и уништи његове арсенале оружја. Тел Авив тврди да Хезболах наоружава његов "спонзор", Иран.

– Време је за дипломатију – изјавила је израелска министарка спољних послова Ципи Ливни након састанка са делегацијом Уједињених нација која је дошла да посредује. Раније су овакве изјаве значиле да је Јерусалим добио озбиљан сигнал, те да се на израелску армију врши притисак за прекид непријатељстава. Овог пута је другачије, сматрају аналитичари.

– Дипломатски процес нема за циљ да умањи могућност за војне операције – појаснила је Ливни.

Упркос великом броју цивилних жртава – најновије процене говоре о 237 у Либану и 25 у Израелу, без обзира на разарања инфраструктуре и интензивне војне операције – овај пут као да постоји сразмерно велико разумевање дела међународне заједнице за понашање израелске армије.

Израелски аналитичари имају најмање два објашњења за то. Прво, јер се Израел повукао из Либана 2000. године на међународно признату границу. Друго, можда још важније, јесте да међународна заједница милитантну либанску организацију Хезболах види као део најширег "џихада", који остатку света задаје главобоље.

Генерални секретар УН Кофи Анан тражи, међутим, прекид непријатељстава, како би се дипломатима пружила могућност да заврше њихов део посла.

С друге стране, амерички председник Џорџ Буш оптужио је Сирију да покушава да искористи кризу на Блиском истоку да би повратила свој утицај у Либану.

Сиријске трупе напустиле су Либан прошле године након убиства бившег либанског премијера Рафика Харирија и масовних антисиријских протеста у Либану.

– Чини ми се да Сирија покушава да се врати у Либан. Постоји сумња да нестабилност коју су изазвали напади Хезболаха (на Израел) могу да подстакну неке у Либану да затраже повратак Сирије – изјавио је јуче амерички председник у Вашингтону.

Буш је нагласио да Израел има права да се брани, али и опоменуо јеврејску државу да "не угрози" владу либанског премијера Фуада Синиоре.

Израел од владе у Бејруту захтева да разоружа Хезболах, како је предвиђено Резолуцијом УН 1559, из 2004. године, и да либанска војска преузме контролу над целом територијом те невелике земље. Познаваоци прилика, међутим, сматрају да либанска влада није довољно јака да у овој мултиконфесионалној заједници спроведе такву одлуку, јер Хезболах ужива подршку најбројније појединачне групе, а то су шиитски муслимани. У Либану живи близу 53 одсто муслимана, око 42 одсто хришћана, и око четири до пет одсто Друза.

Израелски премијер Ехуд Олмерт је у разговору са дипломатима у Јерусалиму посебно истакао улогу Ирана у најновијим ратним збивањима. Он је оптужио Техеран да је "теледириговао" Хезболахову отмицу двојице израелских војника због које је, према израелским тумачењима, отпочела опсежна акција у Либану.

– То је требало да коинцидира са самитом Г-8 у Русији, како би се пажња светске јавности скренула са иранског нуклеарног програма – подвукао је Олмерт.

У међувремену егзодус из Либана се наставља. На стотине Либанаца и странаца покушава да по сваку цену напусти земљу и побегне из ратног пакла. Процењује се да тренутно у Либану има око 160.000 особа са страним пасошима.