Босиљка као Никита

Продавачица у радњи "Вишњице", у Улици Јаше Продановића број 2, Босиљка Илић, сигурно ни сањала није да ће, заједно са колегиницом Љубинком Миљојковић, преко ноћи постати "јунакиња акционог филма". И то у главној улози, борећи се против злог, наоружаног негативца који је покушао да отме дневни пазар из радње. Захваљујући храброј и присебној Босиљки, разоружани напасник није успео него је, подвијеног репа, побегао празних руку.

Пљачкаш, са качкетом и тамним наочарима, појавио се прексиноћ око 20 часова у продавници. Босиљка је стајала у доњем делу невелике радње.

– Паковала сам сокове, када сам у огледалу на плафону угледала младића како прилази колегиници за касом. У руци је држао новине и нешто јој тихо говорио. Проценила сам да је лопов и да иза новина у рукама скрива пиштољ – објашњава Босиљка.

Већина жена, а богами и мушкараца, сакрила би се и сачекала да криминалац заврши свој "посао". Не и Босиљка. Она је брзо, у стилу чувене и добро обучене Никите, јунакиње истоимене телевизијске серије, средила нападача. Потпуно мирно му се, каже, прикрала иза леђа, а затим га зграбила за гушу.

– Он је већ држао део новца у рукама и тражио је још пара. Почели смо буквално да се рвемо. Стала сам на врата продавнице, затворила их и рекла му: "Нећеш изаћи док не вратиш све паре". Гушање и свађа потрајали су добрих 20 минута – вели Босиљка, као да описује сусрет са комшиницом, док испијају јутарњу кафицу.

За све то време, пљачкаш од 20 до 25 година, према процени наше саговорнице, није се показао баш срчаним. Ваљда шокиран нападом жене, преплашено је понављао, уз молећиво и љубазно персирање: "Молим Вас, баба, оставите на миру. Молим вас, пустите ме, тек сам изашао..."

– За то време, новац му је испао из руку и просуо се по поду. На крају ме је ударио по лицу и успео да побегне на улицу. И ми смо истрчале напоље и почеле да дозивамо полицију – говори Босиљка.

На жалост, суграђани који су пролазили нису притекли упомоћ. Босиљка и Љубинка су тражиле телефон да позову полицију, али људи су само одмахивали главом и брзим кораком настављали својим путем. Шта то беше људска солидарност?

– На крају смо саме отишле по полицију, која се веома брзо појавила. Узели су наше изјаве и били су прилично изненађени мојом реакцијом. Објаснила сам им да се не плашим људи, једино кучића – истиче Босиљка.

Објашњава да је "дете", како она назива момка који је покушао да јој отме дневну зараду, висок и веома мршав.

– Мислим да није наркоман. Радим овај посао већ 29 година, могу да препознам сваког ко се дрогира, или да намиришем дете које пуши "траву". Ко зна шта мучи тог дечка. Једноставно сам размишљала: не дам му пазар од 26.000 динара. Да лопов за две секунде "заради" новац, за који ја радим два месеца – истиче Босиљка.