Врелина гаси електране

Од нашег сталног дописника
БЕРЛИН, 20. јула – Иако метеоролози подсећају на 2003, Немци су уверени да одавно нису имали тако дуго и врело лето: са обично мутног и кишног неба, практично месец и по дана "пече као у Африци".

Сваки дан јула је имао бар пет степени више од просечних температура измерених минулих година. Оно што су, с наглашеном чежњом за сунцем, која их тера ка јужним и топлим морима, доживљавали као велики дар неба – посебно у време светског првенства у фудбалу, кад је колала прича да су домаћинима у помоћ прискочили Руси и растерали облаке! – почиње да показује другу страну и испоставља висок цех.

С рекордним температурама, које су у неким местима јуче и данас стизале и до тридесет и осам степени, више градова укључило је аларм и завело посебан режим за старије и болесне особе.

Афрички дах

Агенције јављају да је врели афрички дах угрозио атомске електране! Она у Унтервезеру је прва била принуђена да осетно смањи производњу, зато што нема довољно воде за хлађење: она коју користи из Везера, (у)грејала се последњих дана до двадесет пет степени, када се пали "црвена сијалица" и када је енергетски концерн "Е.он" био принуђен да "заврће славину". Са 26 степени температуре воде, атомска електрана се фактички искључује: тада производи само толико струје колико је потребно за њене сопствене потребе.

И термоелектрана у Вердеу је принуђена на ригорозно редуковање производње како не би додатно загрејавала ионако већ топлу воду Рајне, чији ниво опада у просеку дневно до десет центиметара. Бродовима са тешким товаром већ је забрањена пловидба.

У покрајини Бранденбург, најоскуднијој, иначе, у кишама међу шеснаест немачких покрајина, проглашена је опасност од пожара: Европска комисија је ово подручје сврстала, уз Корзику, јужну Француску и јужну Шпанију, у области  "високог ризика" од избијања ватре. Од 495 регистрованих пожара у Немачкој прошле године, само у ширем региону Берлина било је 185.

У трагању за узроцима неуобичајених врелина, под којим се нашла цела Европа, које метеоролози пословично нерадо следе, подигнута је, поред осталог, "оптужница" против – Марса!

На својој, иначе, уобичајеној путањи, Марс се веома удаљио од Земље и осетно смањио њено хлађење. То је, каже геолог чија су специјалност планете, Улрих Келе, као да је неко Земљи "украо" клима-уређај. Према подацима којима он барата, температура површине Марса креће се између минус шездесет и минус осамдесет степени, а на половима пада и на минус 140.

Ако је заиста у питању толики утицај Марса на овоземаљско време, онда би тек од октобра опет почео да се приближава Земљи којој је, ето, "окренуо" леђа. Кад је ту "близу", удаљен је од нас "само" 56 милиона километара, а кад "побегне" 370.

Научнике изгледа мање брине тако далеки Марс од "хладњака" ту под прозорима: најновија истраживања показују да се глечери на Алпима драматично тање и топе. За сто година их, ако се тако настави, више и неће бити!

Алпи мењају изглед

Топљење глечера је већ, кажу, видљиво голим оком. Фотографи Силвија Хамбергер и Волфганг Ценгл су 2003. и потом 2004. снимили као разгледнице иста места и разлика је заиста упадљива.

Експерт за глечере са Географског института из Цириха Михаел Цамп каже да су глечери на Алпима од 1850, од када се праве мерења и води евиденција, изгубили до сада половину површине.

То, дакако, није само европски, него глобални феномен. Научници су запазили да је "бела капа" Килиманџара све мања, а неки пророкују да ће афрички глечери потпуно ископнити за – двадесет година!

Иако је све више оних којима је "Африке на Шпреу" већ (пре)много, једно је сигурно: никад се, захваљујући управо врелом афричком даху, берлинским улицама и обалама Ванзеа није шетало толико лепе и "ослобођене" коже.