Vrelina gasi elektrane

Od našeg stalnog dopisnika
BERLIN, 20. jula – Iako meteorolozi podsećaju na 2003, Nemci su uvereni da odavno nisu imali tako dugo i vrelo leto: sa obično mutnog i kišnog neba, praktično mesec i po dana "peče kao u Africi".

Svaki dan jula je imao bar pet stepeni više od prosečnih temperatura izmerenih minulih godina. Ono što su, s naglašenom čežnjom za suncem, koja ih tera ka južnim i toplim morima, doživljavali kao veliki dar neba – posebno u vreme svetskog prvenstva u fudbalu, kad je kolala priča da su domaćinima u pomoć priskočili Rusi i rasterali oblake! – počinje da pokazuje drugu stranu i ispostavlja visok ceh.

S rekordnim temperaturama, koje su u nekim mestima juče i danas stizale i do trideset i osam stepeni, više gradova uključilo je alarm i zavelo poseban režim za starije i bolesne osobe.

Afrički dah

Agencije javljaju da je vreli afrički dah ugrozio atomske elektrane! Ona u Untervezeru je prva bila prinuđena da osetno smanji proizvodnju, zato što nema dovoljno vode za hlađenje: ona koju koristi iz Vezera, (u)grejala se poslednjih dana do dvadeset pet stepeni, kada se pali "crvena sijalica" i kada je energetski koncern "E.on" bio prinuđen da "zavrće slavinu". Sa 26 stepeni temperature vode, atomska elektrana se faktički isključuje: tada proizvodi samo toliko struje koliko je potrebno za njene sopstvene potrebe.

I termoelektrana u Verdeu je prinuđena na rigorozno redukovanje proizvodnje kako ne bi dodatno zagrejavala ionako već toplu vodu Rajne, čiji nivo opada u proseku dnevno do deset centimetara. Brodovima sa teškim tovarom već je zabranjena plovidba.

U pokrajini Brandenburg, najoskudnijoj, inače, u kišama među šesnaest nemačkih pokrajina, proglašena je opasnost od požara: Evropska komisija je ovo područje svrstala, uz Korziku, južnu Francusku i južnu Španiju, u oblasti  "visokog rizika" od izbijanja vatre. Od 495 registrovanih požara u Nemačkoj prošle godine, samo u širem regionu Berlina bilo je 185.

U traganju za uzrocima neuobičajenih vrelina, pod kojim se našla cela Evropa, koje meteorolozi poslovično nerado slede, podignuta je, pored ostalog, "optužnica" protiv – Marsa!

Na svojoj, inače, uobičajenoj putanji, Mars se veoma udaljio od Zemlje i osetno smanjio njeno hlađenje. To je, kaže geolog čija su specijalnost planete, Ulrih Kele, kao da je neko Zemlji "ukrao" klima-uređaj. Prema podacima kojima on barata, temperatura površine Marsa kreće se između minus šezdeset i minus osamdeset stepeni, a na polovima pada i na minus 140.

Ako je zaista u pitanju toliki uticaj Marsa na ovozemaljsko vreme, onda bi tek od oktobra opet počeo da se približava Zemlji kojoj je, eto, "okrenuo" leđa. Kad je tu "blizu", udaljen je od nas "samo" 56 miliona kilometara, a kad "pobegne" 370.

Naučnike izgleda manje brine tako daleki Mars od "hladnjaka" tu pod prozorima: najnovija istraživanja pokazuju da se glečeri na Alpima dramatično tanje i tope. Za sto godina ih, ako se tako nastavi, više i neće biti!

Alpi menjaju izgled

Topljenje glečera je već, kažu, vidljivo golim okom. Fotografi Silvija Hamberger i Volfgang Cengl su 2003. i potom 2004. snimili kao razglednice ista mesta i razlika je zaista upadljiva.

Ekspert za glečere sa Geografskog instituta iz Ciriha Mihael Camp kaže da su glečeri na Alpima od 1850, od kada se prave merenja i vodi evidencija, izgubili do sada polovinu površine.

To, dakako, nije samo evropski, nego globalni fenomen. Naučnici su zapazili da je "bela kapa" Kilimandžara sve manja, a neki prorokuju da će afrički glečeri potpuno iskopniti za – dvadeset godina!

Iako je sve više onih kojima je "Afrike na Špreu" već (pre)mnogo, jedno je sigurno: nikad se, zahvaljujući upravo vrelom afričkom dahu, berlinskim ulicama i obalama Vanzea nije šetalo toliko lepe i "oslobođene" kože.