Тата Назарбајев

Отац и кћерка Назарбајев – председник Казахстана Нурсултан и најстарија Дарига, одлучили су овог лета да образују једно заједничко предузеће, и то у националној политици. Ујединиће своје две партије на власти у једну јединствену, и образоваће снагу која ће бити "мотор модернизације". Имаће 700.000 чланова.

"Мотор модернизације", како је нову партију описао тата Назарбајев, тражећи да његов Отан одобри инцест у власти на врху, обезбедиће да се у владању Казахстаном који има гас и нафту ништа не мења – "још педесет следећих година". Тај полувековни рок је поменула Дарига, чији је Асар предложио фузију с Отаном.

Дарига Назарбајев слови као председнички кандидат 2013. – уколико се покаже да Назарбајев отац већ физички не може више.

Уз Њазова, код Туркмена, и Каримова у Узбекистану, казахстански национални тата је један од тројице још последњих живих "фосила" из кадрова СССР-а. Једина промена у њиховој четвртвековној власти у тим републикама јесу титуле. Нису више генерални секретари, него "демократски изабрани" председници, па је децембра 2005. Нурсултан "изабран" и трећи пут, сада с чак 90 одсто гласова и роком до 2012.

Породични идеолог

Чему би могло послужити још педесет година власти фамилије Назарбајев? Па – стабилности, каже Дарига. Слично једном недавном случају "власти фамилије" ближе нама, у овој азијској проминентној породици, Дарига је Нурсултанов идеолог. Она каже, формирањем једне јаке структуре која ће подржавати председника потврдиће се да "Казахстан није место за колор-револуције".

Револуције су "притисак споља, неслога унутра – рецепт који је испробан недавним преокретима. Такав сценарио постојао је и за Казахстан, такође. Срећом, у Казахстану то не функционише", рекла је.

Казахстан промовише "сувереност демократије", која рачуна с правом на избор "сопственог пута".

"Предуго смо тапкали путем демократије, по мапама спремљеним на Западу." Али времена се мењају: "Сада видимо да све више и више земаља и народа одбија да живи по истоветним шемама које им је спремио неко други." "Нека их – нека једни то зову ‘ауторитарним’, други ‘степским’. Важно је да је то наше, казахстанско. И да се нама то свиђа."

Има још једна промена у статусу казахстанског  председника после СССР-а. Она се огледа у лично поседованом капиталу. Пре три године, у светској штампи је била актуелна афера поводом милијарду долара од мита за казахстанске нафтне концесије Американцима, на Нурсултановом рачуну у Швајцарској.

У САД се био заплео судски случај извесног Џејмса Гифена – банкара, оптуженог за подмићивање, "прање" новца, прикривање прихода и избегавање пореза, из којег је "рачун Назарбајева" испливао као процесни нуспродукт.  

Све у сигурним рукама

Све што је Казахстану даровала природа контролише се из "фамилије", сродника и пријатеља у прстену око владарске уже породице.

Дарига и Рахат Алијев, муж председникове најстарије кћери, поседују медије. Газдују ТВ каналима, новинама, радио-станицама и информативном агенцијом, што прекрива сав сектор националног информисања. Успут, поседују и "неколико другоразредних банака". Председников други зет Тимур Кулибајев, ожењен Динаром, контролише нафтни сектор, док најмлађа (и неудата) Алија Назарбајев покушава да се снађе у "бизнису" с грађевинским компанијама.

Овај политичко-економски "кроки" стања ствари, допуњен судски неразјашњеним убиством председниковог главног политичког ривала, појединостима политичког прогона малобројних опонената власти и сличним, мотивисао је бројне интерпелације невладиних организација у централној Азији код влада на Западу. Због апсолутистичке власти Назарбајева, своје забринуто чело мрштили су чак и функционери унутар ОЕБС-а. Кад, одједном, случајно или не, после посете потпредседника САД Дика Чејнија Назарбајеву у мају – промена. Пре два дана је објављено да у ОЕБС-у озбиљно узимају понуду Назарбајева да Казахстан (досад једина земља из круга тзв. руског комонвелта)... председава тој организацији.