Tata Nazarbajev

Otac i kćerka Nazarbajev – predsednik Kazahstana Nursultan i najstarija Dariga, odlučili su ovog leta da obrazuju jedno zajedničko preduzeće, i to u nacionalnoj politici. Ujediniće svoje dve partije na vlasti u jednu jedinstvenu, i obrazovaće snagu koja će biti "motor modernizacije". Imaće 700.000 članova.

"Motor modernizacije", kako je novu partiju opisao tata Nazarbajev, tražeći da njegov Otan odobri incest u vlasti na vrhu, obezbediće da se u vladanju Kazahstanom koji ima gas i naftu ništa ne menja – "još pedeset sledećih godina". Taj poluvekovni rok je pomenula Dariga, čiji je Asar predložio fuziju s Otanom.

Dariga Nazarbajev slovi kao predsednički kandidat 2013. – ukoliko se pokaže da Nazarbajev otac već fizički ne može više.

Uz Njazova, kod Turkmena, i Karimova u Uzbekistanu, kazahstanski nacionalni tata je jedan od trojice još poslednjih živih "fosila" iz kadrova SSSR-a. Jedina promena u njihovoj četvrtvekovnoj vlasti u tim republikama jesu titule. Nisu više generalni sekretari, nego "demokratski izabrani" predsednici, pa je decembra 2005. Nursultan "izabran" i treći put, sada s čak 90 odsto glasova i rokom do 2012.

Porodični ideolog

Čemu bi moglo poslužiti još pedeset godina vlasti familije Nazarbajev? Pa – stabilnosti, kaže Dariga. Slično jednom nedavnom slučaju "vlasti familije" bliže nama, u ovoj azijskoj prominentnoj porodici, Dariga je Nursultanov ideolog. Ona kaže, formiranjem jedne jake strukture koja će podržavati predsednika potvrdiće se da "Kazahstan nije mesto za kolor-revolucije".

Revolucije su "pritisak spolja, nesloga unutra – recept koji je isproban nedavnim preokretima. Takav scenario postojao je i za Kazahstan, takođe. Srećom, u Kazahstanu to ne funkcioniše", rekla je.

Kazahstan promoviše "suverenost demokratije", koja računa s pravom na izbor "sopstvenog puta".

"Predugo smo tapkali putem demokratije, po mapama spremljenim na Zapadu." Ali vremena se menjaju: "Sada vidimo da sve više i više zemalja i naroda odbija da živi po istovetnim šemama koje im je spremio neko drugi." "Neka ih – neka jedni to zovu ‘autoritarnim’, drugi ‘stepskim’. Važno je da je to naše, kazahstansko. I da se nama to sviđa."

Ima još jedna promena u statusu kazahstanskog  predsednika posle SSSR-a. Ona se ogleda u lično posedovanom kapitalu. Pre tri godine, u svetskoj štampi je bila aktuelna afera povodom milijardu dolara od mita za kazahstanske naftne koncesije Amerikancima, na Nursultanovom računu u Švajcarskoj.

U SAD se bio zapleo sudski slučaj izvesnog Džejmsa Gifena – bankara, optuženog za podmićivanje, "pranje" novca, prikrivanje prihoda i izbegavanje poreza, iz kojeg je "račun Nazarbajeva" isplivao kao procesni nusprodukt.  

Sve u sigurnim rukama

Sve što je Kazahstanu darovala priroda kontroliše se iz "familije", srodnika i prijatelja u prstenu oko vladarske uže porodice.

Dariga i Rahat Alijev, muž predsednikove najstarije kćeri, poseduju medije. Gazduju TV kanalima, novinama, radio-stanicama i informativnom agencijom, što prekriva sav sektor nacionalnog informisanja. Usput, poseduju i "nekoliko drugorazrednih banaka". Predsednikov drugi zet Timur Kulibajev, oženjen Dinarom, kontroliše naftni sektor, dok najmlađa (i neudata) Alija Nazarbajev pokušava da se snađe u "biznisu" s građevinskim kompanijama.

Ovaj političko-ekonomski "kroki" stanja stvari, dopunjen sudski nerazjašnjenim ubistvom predsednikovog glavnog političkog rivala, pojedinostima političkog progona malobrojnih oponenata vlasti i sličnim, motivisao je brojne interpelacije nevladinih organizacija u centralnoj Aziji kod vlada na Zapadu. Zbog apsolutističke vlasti Nazarbajeva, svoje zabrinuto čelo mrštili su čak i funkcioneri unutar OEBS-a. Kad, odjednom, slučajno ili ne, posle posete potpredsednika SAD Dika Čejnija Nazarbajevu u maju – promena. Pre dva dana je objavljeno da u OEBS-u ozbiljno uzimaju ponudu Nazarbajeva da Kazahstan (dosad jedina zemlja iz kruga tzv. ruskog komonvelta)... predsedava toj organizaciji.