Далеко од обале, далеко од гостију

Уместо да служим муштерије, само бришем прашину са инвентара и слушам музику. Последњих десетак дана нико није крочио на сплав, ни да се огреје. Уместо жамора гостију, хучи ветар – каже конобарица са једног од сплав-ресторана. Набујале воде Саве и Дунава, уз хладноћу која никако да дигне сидро, растерале су госте угоститељских објеката на београдској „ривијери”

Зоран Мартић, сувласник сплава „Акапулко”, каже да су Дунав, који је изашао из корита, премостили дрвеним конструкцијама. Тврди да се до његовог ресторана на води на тај начин може стићи потпуно безбедно.

– Реку смо некако савладали, али је беспарицу тешко премостити. Од октобра је из месеца у месец све мање гостију, а и они који долазе, углавном „развлаче” једно пиће читаве вечери – каже Мартић.

И Ненад Митровић, један од власника сплава „Храбро срце”, каже да се газде плутајућих ресторана у ово време готово сваке године суочавају са проблемом да им се објекти, уместо у приобаљу, нађу на „дебелој води”. Каже да је насип у Земуну веома низак, па обалу морају да досежу системом импровизованих продужних мостова.

Висок водостај још више главобоље задаје угоститељима савских сплавова. Преливене обале и ветар који пробија до костију нису примамљив амбијент за шетаче, најчешће дневне госте њихових ресторана. Многи су управо зато своје радно време свели само на вечерње термине.. Ватрогасац кога смо јуче око подне затекли на дужности на једном од сплавова, забринуто нам каже да није сигуран да ли ће уопште добити плату, јер промета у последњих месец дана готово да није ни било. А потрудили су се, каже, да их висока вода не одсече од света, средином фебруара су на једвите јаде успели да поставе импровизовану дрвену ћуприју, „протезу” за постојећи мост између сплава и обале.

– Неколико нас је сатима радило из чамаца, поразбољевали смо се, температура је била око нуле, а дешавало нам се и да упаднемо у воду –препричава наш саговорник, додајући да, када је у питању посета, ништа боље није ни на другим сплавовима са обе стране Бранковог моста.

– Мало је рећи да је промет опао. Гостију заправо уопште нема! Живој музици смо до даљег одложили ангажман, коме би уопште свирали – бовама, чамцима и псима луталицама – резигнирано коментарише један од власника ресторана на сплаву близу Бранковог моста, док погледом прелази преко пусте, набујалом водом, удаљене обале.