Балканске врућине

После нешто више од недељу дана умерених летњих температура, жива у термометру јуче се у главном поново попела на 34. подељак Целзијусове скале. Према прогнози метеоролога, и наредних дана задржаће се веома топло време, а освежење се очекује тек наредног петка.

Широм Старог континента, после неколико недеља освежења од убиствених жега, грађани су се поново суочили са "балканским врућинама", како Словаци и Чеси зову температуре више од 33 степена дању и 20 степени ноћу.

Немци су, попут осталих континенталаца, уверени да одавно нису имали тако дуго и врело лето: овај јул је проглашен за најтоплији месец од почетка климатских мерења у овој земљи. Слично је и у Швајцарској, Шпанији и Великој Британији, где је јуче забележено око 28 степени, док је просечна температура за јул око 22 степена.

У целој тој муци најбоље су се снашли Французи који још памте врућине из 2003. године, кад је због високе температуре страдало чак 15.000 људи, углавном старијих особа. Председник Жак Ширак издао је упутство да се обавезно формирају неке врсте зона за прихват оних којима високе температуре не пријају.

У свему постоји и доза бизарности. Тако су посланици владајуће пољске конзервативне странке Право и правда помолили у капелици да падне киша. У овој земљи највеће врућине владају на југу, а катастрофална суша погодила је и област око Мазурских језера, где избијају шумски пожари.