Balkanske vrućine

Posle nešto više od nedelju dana umerenih letnjih temperatura, živa u termometru juče se u glavnom ponovo popela na 34. podeljak Celzijusove skale. Prema prognozi meteorologa, i narednih dana zadržaće se veoma toplo vreme, a osveženje se očekuje tek narednog petka.

Širom Starog kontinenta, posle nekoliko nedelja osveženja od ubistvenih žega, građani su se ponovo suočili sa "balkanskim vrućinama", kako Slovaci i Česi zovu temperature više od 33 stepena danju i 20 stepeni noću.

Nemci su, poput ostalih kontinentalaca, uvereni da odavno nisu imali tako dugo i vrelo leto: ovaj jul je proglašen za najtopliji mesec od početka klimatskih merenja u ovoj zemlji. Slično je i u Švajcarskoj, Španiji i Velikoj Britaniji, gde je juče zabeleženo oko 28 stepeni, dok je prosečna temperatura za jul oko 22 stepena.

U celoj toj muci najbolje su se snašli Francuzi koji još pamte vrućine iz 2003. godine, kad je zbog visoke temperature stradalo čak 15.000 ljudi, uglavnom starijih osoba. Predsednik Žak Širak izdao je uputstvo da se obavezno formiraju neke vrste zona za prihvat onih kojima visoke temperature ne prijaju.

U svemu postoji i doza bizarnosti. Tako su poslanici vladajuće poljske konzervativne stranke Pravo i pravda pomolili u kapelici da padne kiša. U ovoj zemlji najveće vrućine vladaju na jugu, a katastrofalna suša pogodila je i oblast oko Mazurskih jezera, gde izbijaju šumski požari.