Мислити другачије, али…

Да ли нови културно-пропагандни комплет "Бетон" може да допринесе промени културног модела у Србији? Етнолог Бојан Јовановић каже да спада у оне који имају разумевање и симпатије за критику наших негативних и спорних културних и друштвених појава, јер су критика и самокритика неопходне за очување и побољшање духовног и душевног здравља. Уколико је оштрица те критике усмерена против злоупотреба националних вредности, онда је она утолико друштвено пожељна и културно оправдана. Зато је већ први број "Бетона", покренут са амбицијом критичког превредновања одређених дела и статуса њихових аутора у нашој култури, тако и успостављања нових вредности, изазвао пажњу наше јавности. Међутим већ у старту је испољио слабости у неутемељеним, необјективним и недобронамерним текстовима. Пример таквог писања је покушај оспоравања романа Горана Петровића "Опсада цркве Светог Спаса".

Непримереним асоцијацијама у "Бетону" није поштована његова уметничка аутономност, и дело је доведено у везу са компромитујућим политичким идејама и појавама времена у којем је настало, да би истом логиком и било дисквалификовано, сматра Јовановић. Будући да је овај изузетан роман једног од наших најзначајнијих савремених аутора од овог вулгарног памфлета успешно брани самим постојањем, поставља се питање значења и смисла тог напада. - Оваквим и сличним намерама јасно се развија барјак националног нихилизма, који у околностима колективног осећања пораза и ниског степена самопоштовања тражи за себе и ширу подршку. Међутим, реч је о тежњи да се на основу критичког односа према негативностима једног доба, у којем су злоупотребљене националне вредности, оспоре и дела попут романа "Опсада цркве Светог Спаса, насталог у том периоду, а која су несумњиво обогатила не само нашу, већ и светску књижевност.

Младен Весковић, књижевни критичар, каже да није сигуран да радикално негирање свега претходног може да доведе до бољитка:

- Мислим да је нека врста разумног прихватања једног дела традиције и критике оног што није добро једини успешан пут да дођемо до нечег бољег. Радикално оспоравање, поготово ако је ту унето много гнева и личних фрустрација, не може отворити неке битно нове и другачије хоризонте. Само може донети смутњу у наш недовољно стабилизовани културни систем. Што се тиче превредновања књижевности, оно је хтели ми то или не, већ извршено у протеклих 20 година и мислим да не постоје вредности које су недодирљиве. Постмодерна парадигма је последњих десет година пољуљана и нема више никакав примат, у смислу да је то нешто што је канонизовано и што би требало рушити. Не видим неку посебну ексклузивност у свему томе. Али, подржавам сваку врсту разумне критике која треба да буде отклон стабилизованој матици, иако она код нас у овом тренутку не постоји.

Александар Стевић, књижевни критичар и асистент на Филолошком факултету у Београду, нам је рекао да нема спора да је "Бетон" прилично радикална творевина, али да верује да је то неопходно.

- Треба приметити да је књижевно-идеолошки комплекс који "Бетон" напада врло прецизно одабран: Ћосић-Бећковић-Коштуница-Вуксановић. Све њих везује исто схватање државе и нације. Најважније је увидети да питање канона није само књижевно, и да књижевност и предавање књижевности не стоје под стакленим звоном. Обликовање канона је увек и идеолошко и институционално питање. Ако се има увиду колико је темељно, на пример, британска наука о књижевности изнова претресала Шекспира у последњих четврт века, нема никаквог разлога да ми то исто не учинимо са Његошем. У овој земљи већина још верује да народне песме и "Горски вијенац" садрже универзално примењиве моралне обрасце, што је бесмислица.

Чланови редакције "Бетона" су нам, кроз одговоре на питања о концепту, циљу и начину финансирања свог листа, највише рекли о томе шта их је покренуло да се огласе и са којом намером.

- Пошто сматрамо да у овој земљи нико ништа не предузима на промени културног модела, одлучили смо да га критички скенирамо и укажемо на пукотине у њему, односно на оне тачке из којих је могуће другачије формулисати културни концепт. Будући да остали штампани медији, односно њихове рубрике за културу, углавном прате догађаје у култури и афирмативно их репрезентују, ми смо се одлучили за другачију стратегију. Није, дакле, важно пратити већ је важно мислити у култури. А то значи имати врло јасан став према стварима који се збивају око нас - сматра редакција "Бетона".

Као циљ себи су зацртали - апсолутну промену културног модела у Србији. С обзиром да су се чули коментари да су њихови текстови изразито критички интонирани, питали смо их да ли представљају глас једне гневне генерације. "Напротив", био је одговор, "То је само један трезвени глас који каже: Фајронт је, господо. Затварамо. Него, да видимо шта је ко имао..."

Када је већ реч о плаћању рачуна, интересовало нас је и на који начин се финансира "Бетон":

- Према једнима новац стиже из Стаљиновог СССР-а, а по другима из Рузвелтове Америке. А ми слушамо савете наше владе, купујемо домаће и ослањамо се искључиво на сопствене ресурсе.