Нови панонски грофови

Комплетне податке о власништву над земљом, вероватно нико, осим новинских хроничара,  не води пошто се пољопривредна добра  приватизују на различите начине – аукцијом, тендером, откупом акција и куповином у стечају.

Војводина располаже са милион и седамсто хиљада хектара обрадиве земље, од чега је највећи део земље у власништву ситних поседника. А, како Задружни савез ове покрајине процењује, до сада је приватизовано најмање 350.000 хектара и да је у транзиционој "игри" остало још 20 одсто земље. Подаци Задружног савеза поклапају се са онима који се наводе у берзанском проспекту Војводине, па је Мишковић са више од 25.000 хектара званично први на листи. Костић има хиљаду и по хектара мање, али њему се могу приписати пољопривредна добра која су крајем прошле године на аукцији у Новом Саду купили његова мајка Роксанда Костић и директор производње у "МК комерцу" Јарослав Ступавски. У том случају Костић је запосео скоро 30.000 хектара. Роксанда је за сина купила ПИК "Војводину" из Новог Милошева, која је газдовала са 5.529 хектара . Истог дана Ступавски је купио 1.585 хектара, односно "Елан" из Избишта. Трећепласирани  Матијевић са нешто мање од 16.000 хектара у трку је укључио сина, иначе млађег пунолетника, Бојана па је, када се то сабере, посед Матијевића премашио 20.000 хектара.

Све ове њиве они нису укњижили јер су постали власници друштвеног поседа, што је иначе и предмет приватизације, а 40 одсто државне земље које су купљени комбинати користили до приватизације, дато им је на обрађивање. Међутим, и када  би им се посед умањио за 40 одсто Мишковић и Костић су по свој прилици тренутно највећи велепоседници у Европи, јер обојица појединачно имају више земље него агроузданица СФРЈ "ПКБ" са осамнаест и по хиљада хектара или парадни коњ исте државе ПИК "Бечеј" са 14.000 хектара, чија је тендерска приватизација у току. Њихови поседи су такође већ премашили и оне које је поседовао највећи европски латифундиста између два светска рата гроф Андрија Чекоњић, који је до национализације, на потесу од румунске границе до Банатског Двора имао 36.000 катастарских јутара, односно 19.000 хектара земље, да би после национализације 1946. године умро као беземљаш у највећој беди.

Земљу су куповали власник бачкопаланачког "Нектара" Слободан Радун, шабачки бизнисмен Иван Јаковљевић ( 3.875 хектара), "Крмивопродукт", око хиљаду хектара локални функционер ДС Зоран Бероња из Новог Сада, власник "Биг була" Миленко Гачић, две хиљаде хектара у друштвеном и још толико у државном власништву...

Иако је нашим важећим Законом о земљишту забрањена продаја ораница странцима, они су ипак на мала врата дошли у посед више од 15.000 хектара земље управо захваљујући Закону о приватизацији и његовом тумачењу. Почетком фебруара ове године Британац Александер Хонтер, односно његова фирма "Корнвел", купио  је пољопривредно предузеће "Јакшићево" из Нове Црње. "Јакшићево" је било у стечају од марта 2004. године. Хонтер га је купио на јавној лицитацији за 245 милиона динара.  Иначе, "Јакшићево" је, поред земље 1.380 хектара у друштвеној својини и 1.600 хектара државне земље, имало и силос са сушаром од 20.000 тона, фарму за тов свиња капацитета 10.000 товљеника, пратеће зграде и механизацију.

Стечајни управник "Јакшићева" Петар Стојановић, подсетимо, изјавио је да је "све урађено у складу са законом и да су продате непокретности и имовина, а не фирма ’Јакшићево’ као правно лице". Хонтер је земљу укњижио на фирму "Корнвел" коју је два месеца раније регистровао као деоничарско друштву у Српској Црњи.

У међувремену, мађарски инвеститори су купили "Слогу" из Перлеза, а "Агрокор" из Хрватске када је купио београдски "Фриком", дошао је до 1.469 хектара земље у атару општине Панчево. Куповином "Карнекса" компанија "Мидленд" је запосела примарну производњу овог гиганта из Врбаса и око 7.000 хектара обрадиве земље.

Секретар Одбора за аграр Милан Простран је, подсетимо, о куповини странаца, после продаје "Јакшићева" казао да по Уставу Србије странци не могу бити власници наших ораница. "Ипак, то се завршава на другачији начин, па је формално власник домаћи грађанин или се овде оснива фирма, а стварни власник је страно лице и инострано предузеће – објаснио је Простран.
-----------------------------------------------------------

Колико је национализовано

У Војводини је национализовано 668.412 хектара земље од око 87.000 појединаца, односно у просеку седам и по хектара по појединцу. У оквиру тога 84.712 хектара је одузето од 1.193 појединца који су проглашени за велепоседнике –  кулаке. У просеку је сваком кулаку одузето 70,5 хектара. Управо комплекс од седамдесетак хектара се данас у Европи сматра оптималним за профитабилно пољопривредно и комерцијално газдинство. Одузета земља је дата на коришћење у почетку земљорадничким задругама. Многе задруге су касније постале комбинати који су национализовану земљу књижиле као државну а друштвено власништво је онај део који су куповали или на неки други правни начин стицали. У ПКБ-у од 18.500 хектара, којима се користи, 5.033 хектара су друштвена својина настала откупом од старачких домаћинстава и од исушивања мочвара, а остало је државна својина.

-----------------------------------------------------------

Велепоседници

Мишковић 25.000 хектара
Костић 24.000 хектара
Матијевић 16.000 хектара

Мишковић и Костић су тренутно највећи велепоседници у Европи, јер обојица појединачно имају више земље него "ПКБ" са осамнаест и по хиљада хектара.