Кишовитије и топлије

Просечна температура у свету само у протекле две деценије порасла је за око 0,6 степени Целзијуса, а ове промене нису заобишле ни нашу земљу. Ипак, Србију и даље одликује континентална клима, чија су карактеристике топла лета и зиме са доста падавина.

Ово кажу стручњаци из Одељења за климатологију Републичког хидрометеоролошког завода, који већ деценијама проучавају време у нашој земљи. Они напомињу да су климатске промене сложен процес о којем не треба доносити поједностављене или сензационалистичке закључке. Ипак, јасно је да се, нарочито последњих десетак година, са климом "нешто дешава". Све чешће се јављају екстремне вредности, било да је реч о количини падавина, температури или бурним променама времена током  једног дана, а ове промене не мимоилазе ни Србију.

Ефекат "стаклене баште"

– На климу утиче много фактора: сунце, океани, атмосфера, земља и – човек. Јасно је да су на промене климе последњих деценија највише утицали људи, односно да је она последица ефекта "стаклене баште" и загађења животне средине. Не треба занемарити ни природне факторе, јер су, рецимо, примећене значајне промене у саставу океана. Чињеница је да се клима и у Србији мења, али је на основу тога тешко доносити закључке какво нас време очекује наредних деценија – каже климатолог Смиља Ђорђевић, из Одељења за климатологију Републичког хидрометеоролошког завода.

Она и њена колегиница Јасминка Смаилагић истичу да се код нас промене климе најбоље могу анализирати у Београду, јер се у главном граду временске прилике научно прате и бележе још од 1887. Тако су у Београду све године у протекле две деценије, са изузетком 1996, биле веома топле, а 2000. и 2003. најтоплије откако се бележе временске прилике. Просечна температура у Београду 2000. године била је 14,2 степена, што је за чак 2,5 степени изнад вишегодишњих просека, а августа 2003. пало је само 13 литара кише по метру квадратном.

– Запажа се да климу у Србији све чешће карактерише и појава појединих екстремних вредности. Тако у летњем периоду има све више тропских ноћи, када се температура не спушта испод 20 степени и тропских дана, када је температура стално изнад 30. подеока. Слично је и са "топлотним таласом", односно појавом да је температура по неколико дана пет или више степени изнад просека за то доба година. Топлотних таласа има у свим годишњим добима и то чешће него раније, па је тако било и пре месец дана, у периоду од 16. до 22. јуна – напомиње Смиља Ђорђевић.

Дуго трају "михољска лета"

Иначе, јун 2006. био је сасвим необичан месец. У првој половини време је било као у позну јесен, са температурама које су за седам-осам степени биле испод просека за тај период, а онда је у другој половини месеца нагло отоплило и температура је у целој Србији била изнад 30 степени. Такође, у последње три-четири зиме највише снега има у фебруару и првој половини марта, када су и температуре најниже, тако да у Србији крај децембра и јануар више нису најхладнији део зиме. Дуго трају и "михољска лета", па су јесени топле, а температура у октобру и новембру изнад ранијих просека.

Одлике континенталне климе, какву имају и житељи Србије, јесу и велике разлике између максималних и минималних температура. Тако је 22. 7. 1937. године у Краљеву измерено чак 44 степена, што је највиша температура икада забележена у Србији, а 26. 1. ове године у Карајукићима бунару код Сјенице жива на термометру спустила се на невероватних 39 степени испод нуле. Иначе, Пештерска висораван најхладнији је део Србије, али и целог нашег региона, а најтоплије је у равницама и већим котлинама. Просечна температура у Србији изузев у подручјима вишим од 300 метара је 10,9 степени, а просечна количина падавина, у зависности од региона, од 540 до 820 литара по метру квадратном. Најмање падавина има у већем делу Војводине, али и Београду где је просечна количина падавина 684,6 литара по метру квадратном. У појединим деловима Србије, укључујући и Београд, последњих година бележи се и пораст падавина, што је довољан доказ да временске промене није увек лако објаснити.

Јован Гајић

--------------------------------------------------------------------------

Врућине и следеће недеље

Тропска врелина и жега, на температури од 33 степена, колико је јуче у 14 часова измерено у главном граду, нису пријале ни здравима ни болеснима. Био је висок и ваздушни притисак – 1004 милибара. Лекари саветују хроничним болесницима и старијим особама да редовно узимају терапију и да за време највећих врућина не излазе на улицу. За остале важи да узимају више течности, да не једу масну и лако кварљиву храну и да, док бораве на сунцу, обавезно носе качкете и шешире са широким ободом.

Није било лако издржати на врелом престоничком асфалту, па су градске чесме и фонтане у центру пролазницима биле једини извор расхлађивања. Жега и спарина многима нису одговарале, па су застајали да се умију, поквасе косу и допуне флашице са водом, а неки су потражили хладовину у баштама кафића уз ледени напитак.

И данас нас очекује прави тропски дан са слабим југоисточним ветром и максималном температуром до 34 степени Целзијусових. Из Републичког хидрометеоролошког завода најављују да нас претежно сунчано и топло време очекује до следеће суботе. Локални развој облачности и ређа појава пљускова са грмљавином могући су углавном у планинским пределима, а освежење са нижим температурама предвиђа се за последње дане јула.

Ј. Л.