Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већи мозак за секс

Већи мозак за секс
Јово Тошевски

Мушкарци су добили битку, а вероватно изгубили рат.

Усправљање на две ноге које је трајало хиљадама година, напослетку је уродило сталним сагињањем у тражењу најскровитијег женског месташцета.

Да ли се природа сурово поиграла с косматијом половином људског рода?

Јово Тошевски, професор на Медицинском факултету у Крагујевцу (докторирао на разликама између женског и мушког мозга), пре више од децење и по указао је на јединственост човека у поређењу са осталим сродницима-приматима, на скривене спољње женске гениталије. Књига "Планета жена", у којој је то објаснио, није наишла на оспоравање "неверних тома" међу домаћим научницима. Наизглед донкихотовска борба познатог неуронаучника доживела је недавно ретку потврду: на ову тему објављен му је чланак у угледном америчком научном часопису "Медикал сајенс монитор", који је прихватио да га штампа после четири анонимне рецензије, а најчешће су потребне само две (www.medscimonit.com 2006, волумен 12, број 5).

о Зашто се толика еволуциона промена, уопште, догодила? Да ли је она, пре свега, последица човековог усправљања?

Усправни положај (бипедалност) одлика је човека и његових директних предака. Почело је са усправним човеком (Homo erectus), а довело до настанка две врсте у људском роду: неандерталца и кромањонца. Неандерталца је еволуција збрисала, потомци кромањонца су данашњи људи. Осим што није могао сасвим да исправи колена, неандерталац је имао ниско чело и мање простора у предњем делу лобање, што указује на недовољно развијену чеону кору (префронтални кортекс) која је код данашњих људи најразвијенија. Таква кора је пресудна за асоцијативно мишљење, планирање и доношење одлука, уједно је и средиште краткотрајне радне меморије. Другим речима: ко има ту врсту кортекса може бити човек, ко нема не може.

Једино је човек еволуирао до потпуне двоножности, а то је подразумевало крупне промене, пре свега на карлици, кичми и ногама. Карлично дно се померило напред, а тиме сви органи на доњем делу, па и полни. Код женских спољњих полних органа десила се главна промена: постављени су испод препонског дела карлцице, поставши скривени и неприступачни за мушкарца. То је неминовно изменило психологију наше врсте, за сексуални чин је неопходан свесни пристанак жене. Ако је за спајање и размножавање потребан пристанак, сазнајне и емоционалне способности су морале да се увећају. Уз то психосексуална манипулација жене постаје нормалан, пожељан и позитиван еволутивни помак који повећава мотивацију мушкарца. То је, према мојем схватању, вероватни начин како је дошло до одвајања човека од других животиња, до његове хуманизације.

 о Шта се тада десило с мозгом?

Једна од најдраматичнијих промена у еволуцији јесте невероватно увећање људског мозга; не само чеоних и темених делова, већ и стварање нових емоционалних система (склопова). Делови мозга код животиња задужени да предосете опасност и повезани са страхом, код човека су постали носиоци емоционалности, без које он не може бити то што јесте. Емоционалност је пресудна у међуполним односима; и за љубав и за мржњу, и за разумевање и за неразумевање.

Природа је успоставила стални извор несигурности међу половима који обезбеђује најбоље услове за размножавање повећавајући број супарника на обе стране. Емоције нису настале да бисмо уживали у заласку сунца, већ да би однос жене и мушкарца учиниле неизвесним и узбудљивим. Због скривених гениталија и неопходног женског пристанка на спајање мушкарац није сигуран у свој циљ, зато појачава мотивацију за рад и статус увећавајући изгледе да се допадне. Користећи свесне планске, циљане и емоционалне механизме, жена чини све да појача свој утицај на мушкарца јер то захтева мајка природа.

о Научници ни до данас нису ваљано образложили шта је нашег далеког претка натерало да се осови на две ноге, кад је чвршће стајао на четири?

Напуштање стабилног четвороножног и прелазак на нестабилнији двоножни став у основи је била опасна пустоловина. Природа је имала разлоге за такав изузетак, сматрам да су они садржани у порасту мозга с пратећим предностима до којих је довело скривање женских гениталија. Човек је у здравственом смислу то скупо платио, јер је усправни положај повећао изгледе за оболевање.

Нарочито су битне промене на материци: померање доњих делова напред учинило је да тело и грлић нису у истој осовини. Тело је нагнуто напред, а између постоји закривљеност, чиме су трудноћа и порођај толико отежани да смо ми једина врста чијој је женки потребна помоћ. Наша деца се рађају у болницама, за женке других животиња то је радња без икаквих опасности: као што једу или пију воду.

о Какво је преимућство мушкарац стекао, ако за полно спајање мора да тражи пристанак жене? Сматрате ли да је тиме доспео у подређен положај?

Мушкарац има једну необориву предност – то што је мушко. Он није у подређеном положају, ако остане право мушко. Жена ће све учинити да га подреди себи, то јој је природна дужност; он мора да остане мушко, чиме ће сигурно постати пожељан и привлачан.

о Окривљујете двоножје за скривање гениталија. Да је жена (а и мушкарац) остала на четири ноге, пристанак на секс био би сувишан?

Не би био потребан, жена се не би питала. Секс би био кратак, редак и незанимљив. Да нема женског условљавања, ми не бисмо умели да говоримо, били бисмо, као и све животиње; речју, не бисмо постојали, не би било ни књига, ни новина, ни овог разговора.

о У каквој су спрези нови човеков мозак (неокортекс) и сексуални живот?

–  Сексуалним животом командују емоционални центри, за разлику од животиња где мирисни подстичу парење. Емоционални центри човека су створени на трасама мирисног мозга животиња; другим речима, код нас је мирис замењен емоцијама. Разлика је толика да код животиња без полних мириса женке нема парења, а код нас су они неприхватљиви и одбојни. Човек мора купањем стално да их уклања. Тако смо постали мање мирисна, а изразито емоционална бића.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.