Већи мозак за секс

Мушкарци су добили битку, а вероватно изгубили рат.

Усправљање на две ноге које је трајало хиљадама година, напослетку је уродило сталним сагињањем у тражењу најскровитијег женског месташцета.

Да ли се природа сурово поиграла с косматијом половином људског рода?

Јово Тошевски, професор на Медицинском факултету у Крагујевцу (докторирао на разликама између женског и мушког мозга), пре више од децење и по указао је на јединственост човека у поређењу са осталим сродницима-приматима, на скривене спољње женске гениталије. Књига "Планета жена", у којој је то објаснио, није наишла на оспоравање "неверних тома" међу домаћим научницима. Наизглед донкихотовска борба познатог неуронаучника доживела је недавно ретку потврду: на ову тему објављен му је чланак у угледном америчком научном часопису "Медикал сајенс монитор", који је прихватио да га штампа после четири анонимне рецензије, а најчешће су потребне само две (www.medscimonit.com 2006, волумен 12, број 5).

о Зашто се толика еволуциона промена, уопште, догодила? Да ли је она, пре свега, последица човековог усправљања?

– Усправни положај (бипедалност) одлика је човека и његових директних предака. Почело је са усправним човеком (Homo erectus), а довело до настанка две врсте у људском роду: неандерталца и кромањонца. Неандерталца је еволуција збрисала, потомци кромањонца су данашњи људи. Осим што није могао сасвим да исправи колена, неандерталац је имао ниско чело и мање простора у предњем делу лобање, што указује на недовољно развијену чеону кору (префронтални кортекс) која је код данашњих људи најразвијенија. Таква кора је пресудна за асоцијативно мишљење, планирање и доношење одлука, уједно је и средиште краткотрајне радне меморије. Другим речима: ко има ту врсту кортекса може бити човек, ко нема не може.

Једино је човек еволуирао до потпуне двоножности, а то је подразумевало крупне промене, пре свега на карлици, кичми и ногама. Карлично дно се померило напред, а тиме сви органи на доњем делу, па и полни. Код женских спољњих полних органа десила се главна промена: постављени су испод препонског дела карлцице, поставши скривени и неприступачни за мушкарца. То је неминовно изменило психологију наше врсте, за сексуални чин је неопходан свесни пристанак жене. Ако је за спајање и размножавање потребан пристанак, сазнајне и емоционалне способности су морале да се увећају. Уз то психосексуална манипулација жене постаје нормалан, пожељан и позитиван еволутивни помак који повећава мотивацију мушкарца. То је, према мојем схватању, вероватни начин како је дошло до одвајања човека од других животиња, до његове хуманизације.

 о Шта се тада десило с мозгом?

– Једна од најдраматичнијих промена у еволуцији јесте невероватно увећање људског мозга; не само чеоних и темених делова, већ и стварање нових емоционалних система (склопова). Делови мозга код животиња задужени да предосете опасност и повезани са страхом, код човека су постали носиоци емоционалности, без које он не може бити то што јесте. Емоционалност је пресудна у међуполним односима; и за љубав и за мржњу, и за разумевање и за неразумевање.

Природа је успоставила стални извор несигурности међу половима који обезбеђује најбоље услове за размножавање повећавајући број супарника на обе стране. Емоције нису настале да бисмо уживали у заласку сунца, већ да би однос жене и мушкарца учиниле неизвесним и узбудљивим. Због скривених гениталија и неопходног женског пристанка на спајање мушкарац није сигуран у свој циљ, зато појачава мотивацију за рад и статус увећавајући изгледе да се допадне. Користећи свесне планске, циљане и емоционалне механизме, жена чини све да појача свој утицај на мушкарца јер то захтева мајка природа.

о Научници ни до данас нису ваљано образложили шта је нашег далеког претка натерало да се осови на две ноге, кад је чвршће стајао на четири?

– Напуштање стабилног четвороножног и прелазак на нестабилнији двоножни став у основи је била опасна пустоловина. Природа је имала разлоге за такав изузетак, сматрам да су они садржани у порасту мозга с пратећим предностима до којих је довело скривање женских гениталија. Човек је у здравственом смислу то скупо платио, јер је усправни положај повећао изгледе за оболевање.

Нарочито су битне промене на материци: померање доњих делова напред учинило је да тело и грлић нису у истој осовини. Тело је нагнуто напред, а између постоји закривљеност, чиме су трудноћа и порођај толико отежани да смо ми једина врста чијој је женки потребна помоћ. Наша деца се рађају у болницама, за женке других животиња то је радња без икаквих опасности: као што једу или пију воду.

о Какво је преимућство мушкарац стекао, ако за полно спајање мора да тражи пристанак жене? Сматрате ли да је тиме доспео у подређен положај?

– Мушкарац има једну необориву предност – то што је мушко. Он није у подређеном положају, ако остане право мушко. Жена ће све учинити да га подреди себи, то јој је природна дужност; он мора да остане мушко, чиме ће сигурно постати пожељан и привлачан.

о Окривљујете двоножје за скривање гениталија. Да је жена (а и мушкарац) остала на четири ноге, пристанак на секс био би сувишан?

– Не би био потребан, жена се не би питала. Секс би био кратак, редак и незанимљив. Да нема женског условљавања, ми не бисмо умели да говоримо, били бисмо, као и све животиње; речју, не бисмо постојали, не би било ни књига, ни новина, ни овог разговора.

о У каквој су спрези нови човеков мозак (неокортекс) и сексуални живот?