У Хрватској има триста хиљада Срба

Специјално за "Политику"
ВУКОВАР, јула - Војислав Станимировић, председник Српске демократске самосталне странке и посланик у хрватском Сабору, један је од челних људи српске мањине у Хрватској. У много неугоднијем је положају од других српских политичара јер је за време рата био у источној Славонији, делу тадашње Крајине, па отуда и стално подозрење појединих хрватских политичара и странака према њему. Упркос томе, нема длаке на језику кад је реч о кршењу права припадника његовог народа, или неспровођењу закона који треба да регулишу та права. У разговору за наш лист најпре смо га упитали колико је данас уопште Срба у Хрватској?

- Према последњем попису становништва 204.000, или 4,5 одсто. Међутим, та бројка није реална. Према мојој процени, Срба је у Хрватској око 300.000, или шест до седам одсто. Према попису становништва из 1991. године било нас је, мислим, око 650.000. Зашто не прихватам последњи званични податак? Пре свега због тога што је у упутствима за попис било записано да се анкетирани не морају изјаснити о својој националној припадности, ако не желе. А није их се изјаснило 82.000. Ако се од тог броја најмање 90 одсто односи на Србе, а сигуран сам да је тако јер је за нама један крвави рат, а управо Срби су у протеклом раздобљу, овде у Хрватској, највише били сатанизовани, провикани, проскрибовани... онда је чак на неки начин и нормално да део људи из страха није хтео национално да се определи.

- Званична хрватска и међународна статистика каже око 120.000, а наше процене су око 70.000. Мислим да је повратак углавном завршен. Увек ће се још понеко, можда, вратити у своје село. Али у већем броју могли би да се врате једино они који траже власништво над својим станарским правом.

- Станарско право ће добити они који су већ у својим становима,

а таквих случајевима има, рецимо, у Вуковару, што је последица мирне реинтеграције источне Славоније и Барање. Варијанту по којој могу добити стан у најам, или га купити на кредит, али ових последњих је веома мало, прихватило је 4.200 избеглих Срба, колико ће Хрватска изградити станова за све оне који су, дакле, пристали на модел - уместо станарског права стан у најам.

- Мислим да хоће. Нереално је тражити станарско право. Тај проблем би само растезали, силне године би на томе изгубили... Бојим се да никакве користи до тога не би имали. Онај који пристане на најам стана плаћаће најамнину по важећим мерилима - од 2,5 до шест куна по квадратном метру. То ће отприлике бити као некадашња станарина. Израчунали смо, рецимо, да би просечна најамнина износила 200 куна, или 27 евра.

- С обзиром на то да је наша странка након избора направила споразум о сарадњи са владајућим ХДЗ-ом последица тог споразума је и владина обавеза да те станове стварно и изгради. Договорено је да се свима онима који су пристали на такав стан у следећих пола године, или најдуже за годину дана, додели решење. Влада се исто тако обавезала да ће те станове изградити у следеће две године. Слично је и са струјом јер је познато да 5.500 сеоских српских домаћинстава данас у Хрватској нема струју. Најпре је у ту сврху одобрено само 45 милиона куна, да би онда након преговора које је СДСС имао са владом тај броја био повећан на 300 милиона куна. Ове године утрошиће се 120 милиона и идуће 180 милиона куна. Тад би тај проблем коначно требало да буде решен. Морамо једноставно притискати владу и добро искористити околност да Хрватска неће моћи да постане чланица ЕУ ако не реши наше проблеме. Јер ако Хрватска до уласка у ЕУ не испуни обавезе према Србима, касније ништа неће бити од тога.

- Такве могућности су далеко мање него пре кад се уопште није знало ко је на списку осумњичених и оптужених за ратне злочине. Максималне напоре улажемо како би се број људи на тим списковима смањио. Било их је једно време 1.800, сада их је 1.100, што је такође велики број. Мислим да ће ту доћи до промене кад Србија буде преузела неке случајеве, тј. кад буде судила онима за које неће бити много дилеме око тога има ли разлога за њихово кривично гоњење или нема. То до сада није урадила, колико ми је познато, због читавог низа других приоритета, или због одговарајућег тајминга - Космета, рецимо, који је овог часа ипак њен политички приоритет.