Да ли ће бити враћена права „избрисанима”

Словеначка власт предузела је последњи корак како би прогурала недавно усвојени закон којим се враћају права људима које је пре 18 година избрисала са списка својих становника и протерала из земље само зато што су имали држављанства других југословенских република.

У покушају да спречи референдум о примени овог закона који су тражиле опозиционе партије називајући „избрисане” агресорима и спекулантима, парламент ће данас Уставном суду поднети предлог за оцену уставности захтева за референдум. Владајуће странке убеђене су да ће Уставни суд бити на њиховој страни, јер је већ у два наврата брисање грађана прогласио неуставним. О овом питању суд би требало да се изјасни у наредна два месеца.

Словеначке власти трпеле су протеклих година оштре критике из света због кршења људских права. О томе су се изјаснили и Европски парламент, Европски суд за људска права и бројне међународне организације које се баве заштитом људских права. Применом Закона о странцима 1992. године око 25.000 особа, махом Срба, проглашено је странцима и једноставно избрисано из регистра становника. Оставши без свих грађанских и људских права, укључујући право на рад, социјалну заштиту, али и личних докумената велики број је депортован док су неки завршили у центрима за странце.

Међутим, ни нови закон који је словеначки парламент усвојио пре десетак дана неће у потпуности исправити оно што је учињено пре 18 година. Како за „Политику” објашњава Нежа Коговшек, из Мировног института у Љубљани која је вођа пројекта „Избрисани”, закон покушава да реши само правни статус ових људи, али њима неће ни сада бити враћена сва људска и грађанска права.

„Протеклих година око 12.000 ’избрисаних’ добило је у складу са словеначким законима право на сталан боравак и држављанство. Реч је о особама које нису напуштале Словенију ни пошто су биле избрисане са списка словеначких грађана. Тако су на неки начин били награђени за илегални боравак у нашој земљи. Међутим, око 13.000 особа, које су напустиле Словенију 1992. године, јер су депортоване или нису могле да се врате, до сада нису могле да реше свој статус. Нови закон односи се на њих”, каже Нежа Коговшек.

Проблем је, међутим, што ће те особе сада морати да воде компликовани поступак за доказивање свог права јер су из Словеније протерани без икаквих папира. Поврх свега, нови закон не омогућава им да добију било какву накнаду штете.

„Пензија, изгубљене године, имовина, накнада штете, све то овај закон уопште не регулише. Они могу тужити државу за накнаду штете, али готово да немају никаквих изгледа да добију такву парницу. Њих 55 већ је покушало да тако поврати имовину и ни у једном случају суд није донео пресуду у њихову корист. Отежавајућа околност је и што су рокови застаревања врло кратки, свега пет година, па сада највећи број њих ни нема право да тражи накнаду штете јер им је имовина одузета још пре 18 година”, објашњава наша саговорница.

Због свега тога ће, како каже, вероватно многи одустати од поступка јер једноставно немају где да се врате. Њихове станове одавно је узела држава јер су и били у државном власништву када су се иселили, а нису имали право да их откупе као што су то урадили словеначки држављани.

Државни секретар у Министарству за дијаспору Миодраг Јакшић мишљења је да је управо обештећење које словеначка држава дугује „избрисанима” било разлог што се одуговлачило са доношењем закона.

„Званична словеначка политика је, ипак, за сваку похвалу јер је влада смогла снаге да донесе закон упркос проблемима које због тога има на унутрашњој политичкој сцени. То је храбра одлука којом се најотворенији билатерални проблем који постоји између Србије и Словеније решава”, каже Јакшић.

Он је уверен да ће законом бити обухваћено и више од 13.000 особа, а њихов тачан број знаће се када почне примена закона. Од тога како ће се словеначка администрација и бирократија понашати, како наглашава, видеће се колика је решеност и премијера и председника да коначно ставе то питање „ад акта”.

Ј. Церовина