"Путник" још тумара

Већ годину дана београдски "Путник" тумара у зачараном кругу, тражећи излаз из лавиринта несрећне приватизације. У мају 2003. за 5,2 милиона долара продато је 70 одсто капитала ове туристичке агенције америчкој компанији "Униворлд". Купац, амерички држављанин Срба Илић, обавезао се уговором да ће у најчувенији српски туристички бренд, стваран 80 година, до краја јуна 2008. уложити 44,3 милиона долара. Али, "наш човек" из белог света је изневерио очекивања запослених, а он је разочаран одлуком Агенције за приватизацију, која му је у име државе у јулу прошле године саопштила да раскида купопродајни уговор.

Спор "Путника" и Србе Илића, на његов захтев, дуже од годину дана чека расплет пред Међународном арбитражом у Паризу. Како је изјавио, хоће да се нагоди са Агенцијом за приватизацију и изађе из посла са "Путником". Под условом да му се врати 13 милиона долара, колико је, по његовим речима, до раскида инвестирао.

Држава је преузела 70 одсто капитала у "Путнику", али представници мањинских акционара и запослених, у чијем је власништву 15 одсто акција овог предузећа, тврде да ништа није предузела да спречи његово даље урушавање.

– Мањински акционари и Синдикат од државе очекују да обезбеди средства за његово оживљавање, односно да створи услове за организациону и кадровску обнову фирме, како би се омогућила нова, оптимална и праведна приватизација – каже Дарко Шуковић, преседник Скупштине Удружења мањинских акционара. – Ако држава за то нема пара, треба да омогући "Путнику" да прода део своје имовину у Хрватској и Црној Гори, која се процењује на више десетина милиона евра. Тако би предузеће измирило све своје обавезе према повериоцима и запосленима.

Бранко Чакара, председник Извршног одбора организације Синдиката, тврди да је, када се одбију губици од 9,2 милиона евра настали након приватизације, "Путникова" имовина процењена на око 114 милиона евра, а сада му прети стечај због дуга од десетак милиона. Он каже да мали акционари и преосталих 420 запослених, од 870 до доласка Србе Илића, с правом страхују од стечаја. Јер, због занемарљивог дуга у поређењу са имовином, одлукама Трговинског суда гурнуто је под лед више предузећа у главном граду, као што су Робне куће "Београд", "Беко", "Интерекспорт" и још нека.

– Стечајна секира београдског Трговинског суда руши и "Путник", јер је на захтев Србе Илића овај суд забранио предузећу да располаже својим капиталом, иако Илић никада није био власник целе фирме, већ само 70 одсто његове имовине – указује Чакара.

Додуше, мали акционари и запослени знају да су Агенција за приватизацију и "Путник" наведену одлуку оспорили пред Вишим трговинским судом који је поништио првостепено решење, вративши га београдском Трговинском суду да га поново размотри, а он га је у року од 48 сати потврдио. Поновљена жалба "Путника" и Агенције вишој судској инстанци чекала је на одговор 128 дана, да би 14. јула ове године још једном била враћена Трговинском суду на поновно разматрање.

Наведену преписку са трговинским судовима Стојан Миладиновић, магистар економских наука, кога је Акцијски фонд пет дана по раскиду уговора са Илићем именовао за привременог заступника државног капитала, наводи само као један од примера предузиманих мера да "Путник" стане на ноге. Тако је у протеклих годину дана, поред осталог, Фонд за развој Србије "Путнику" одобрио 24 милиона динара као тромесечни кредит, уз годишњу камату од један одсто. Враћање ове позајмице је више пута одлагано, а Фонд још чека. Затим, предузећу је одобрен и отпуст дугова од 2,6 милиона евра.

Од септембра прошле године поново ради "Путников" хотел у Новом Београду, али Трговински суд није дозволио да проради брод "Сирона" и 40 рентакар возила. Трошкове његовог стајања у београдском пристаништу и посаду плаћа предузеће, које ће, како је обавештено, остати и без 40 лимузина, које је "Униворд" узео на лизинг. 

– Капитал "Путника" се све више топи, јер су предузећу "везане руке" – каже Миладиновић. – Данас "Путник " притиска исти терет обавеза као и 2003. године, али је мањак неопходних пара знатно већи, са смањеним капацитетима, губитком тржишта и конкуренцијом од некадашњих сопствених кадрова.

Привремена мера забране располагања имовином, коју је код београдског Трговинског суда издејствовао Срба Илић, по свему судећи, трајаће до неизвесног окончања поступка код Међународног арбитражног суда при Међународној трговинској комори у Паризу. Искуство учесника у спору Милана Панића и "Галенике", који је пре неку годину такође решавао Међународни арбитражни суд, говори да би "Путнику", Срби Илићу и Србији било исплативије да сами договоре међусобно поравнање. Такво решење спора вероватно ће им препоручити и Међународна арбитража у Паризу.

За почетак, на том јевтинијем путу ка компромисном решењу, први корак се очекује од Србе Илића, незванично се прича у "Путнику". Да повуче тужбу пред Арбитражом, одустане од привремених мера које је изрекао Трговински суд у Београду, а затим да "зараћене стране" потпишу споразум о томе како ће и до ког рока регулисати међусобна потраживања.