Како убити време

НИШ – Осуђеници у нишком Казнено-поправном заводу углавном су задовољни погодностима и проширеним правима која им је, од почетка године, омогућио Закон о извршењу кривичних санкција, али и навели да "управа споро проводи неке загарантоване мере".

Осуђеник М. М. (43), који у том КПЗ "броји" пету годину, а до истека казне преостају му још четири године, рекао је да је сада "бољи однос са управом".

Навео је да је стража "коректна", али и да му у затвору посебно смета да, "поред довољног броја телефонских говорница, које зврје празне", сме да телефонира "само једном недељно". "Највише нам фали телефон, нека снимају и прислушкују, нама не смета, само да се чешће чујемо са породицом", рекао је он.

Он сматра и да би у одлучивању о категоризацији затвореника "много више него сада требало да учествују стражари", који са њима "проведе више времена него други затворски службеници".

М., који је смештен у лане реновираном крилу првог павиљона, где су собе са мањим бројем кревета и купатилом, наводи да нема притужби на услове смештаја и одржавање хигијене.

Осуђеник П. Р., који је осуђен на две године, пожалио се новинарима на "цензуру поште", јер му "свако писмо стиже отворено".

Према речима неколико осуђеника, проблем је што у затворима у Србији "праве амнестије" није било "још од 1993. године", а за ону из 2000. године, након масовних затворских побуна, они наводе да је била "селективна и неправедна".

Затвореници у другим павиљонима нишког КПЗ се посебно жале на скучен простор и лошу хигијену у том делу завода. Осуђеници су углавном задовољни храном из затворске кухиње јер, како кажу, многи тако "ни напољу не једу".

У пријемном одељењу, које је потпуно одвојено од других затворских објеката, један од повратника – тридесетогодишњак који се трећи пут нашао на истој адреси, рекао је да би осуђенима требало обезбедити "више радних места, јер на послу брже прође време и мање се мисли на породицу".

Шта је још ново у затворима и како се то спроводи, показују и речи васпитача који је навео да је "у прво време осуђенике напросто збуњивало када су им се почели обраћати са Ви". "У међувремену и то је постало уобичајено", рекао је васпитач.

У КПЗ се однедавно, у дане великих православних празника, служе литургије у обновљеној цркви посвећеној светом Стефану Дечанском. Тада у КПЗ долазе свештеници из Ниша, монаси манастира Раваница или Поганово. И затвореницима припадницима других вероисповести такође долазе свештеници.

Хватање корака са временом унутар затворских зидина илуструје и то да ће се у затворском кругу, најкасније за четири месеца, обезбедити потпуно издвојени простор, око 250 квадратних метара, где ће, по принципу добровољности, овисници од дрога покушавати да се одвикну под тог зла.

У пројекту, који се обавља у сарадњи са Европском мрежом за праћење дроге у затворима, стручњаци, као и сама лабораторијска служба, ту ће бити стално, али "невидљиво присутни".

Осуђеници у том делу КПЗ имаће кабловску ТВ, ормариће за смештај најнеопходнијих предмета, предвиђено је да добију додатних 20 килограма намирница месечно и друге погодности. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Собе са телевизором

НИШ – Управник Казнено-поправног завода Ниш Љуба Нешић рекао је да је осуђеницима дозвољено да у затворске собе донесу властити телевизор, јер је управа свесна да није довољан један ТВ пријемник у соби у којој има и до 30 осуђеника.

Нешић је рекао да телевизија, посебно кабловска, осуђеницима омогућује да имају што више информација, а да би се допринели њиховој информисаности КПЗ је преплаћен и на једне дневне новине.

Затвореницима је омогућено да их породице претплаћују на новине, часописе и добијају књиге.

У побуни октобра 2000. године потпуно је изгорела затворска библиотека у којој је било око 17.000 наслова, па се сада књиге набављају ван завода.

У нишком, као и другим затворима у Србији, потпуно је забрањено коришћење мобилних телефона, чак и стражарима. "Осуђеници, међутим, настоје да мобилне прошверцују на различите начине, па их затворски стражари проналазе у пакетима хране, у ’еурокрему’, рециклираним конзервама", рекао је управник.

Нешић, који је дипломирани психолог, са јединим стажом у КПЗ током дводеценијске каријере, истиче да је за нишки затвор највећи недостатак што је "хетерогеног типа", будући да су на једном месту извршиоци тешких кривичних дела везаних за живот и тело и кривичних дела против морала, ту су и осуђени на мање затворске казне, али и они који треба да робијају и 20 година. "Још немамо ни просторних ни других могућности да их класификујемо – по дужини казне, поврату, а ни капацитет није јасно утврђен. Никад се, међутим, није десило да због проблема са капацитетима, осуђено лице буде враћено", рекао је он.

О 1.200 осуђеника брине око 400 запослених, а само у служби обезбеђења је 200 људи, рекао је Нешић, оцењујући да се већ неколико година "пренасељеност" показује као посебан проблем.