Kako ubiti vreme

NIŠ – Osuđenici u niškom Kazneno-popravnom zavodu uglavnom su zadovoljni pogodnostima i proširenim pravima koja im je, od početka godine, omogućio Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ali i naveli da "uprava sporo provodi neke zagarantovane mere".

Osuđenik M. M. (43), koji u tom KPZ "broji" petu godinu, a do isteka kazne preostaju mu još četiri godine, rekao je da je sada "bolji odnos sa upravom".

Naveo je da je straža "korektna", ali i da mu u zatvoru posebno smeta da, "pored dovoljnog broja telefonskih govornica, koje zvrje prazne", sme da telefonira "samo jednom nedeljno". "Najviše nam fali telefon, neka snimaju i prisluškuju, nama ne smeta, samo da se češće čujemo sa porodicom", rekao je on.

On smatra i da bi u odlučivanju o kategorizaciji zatvorenika "mnogo više nego sada trebalo da učestvuju stražari", koji sa njima "provede više vremena nego drugi zatvorski službenici".

M., koji je smešten u lane renoviranom krilu prvog paviljona, gde su sobe sa manjim brojem kreveta i kupatilom, navodi da nema pritužbi na uslove smeštaja i održavanje higijene.

Osuđenik P. R., koji je osuđen na dve godine, požalio se novinarima na "cenzuru pošte", jer mu "svako pismo stiže otvoreno".

Prema rečima nekoliko osuđenika, problem je što u zatvorima u Srbiji "prave amnestije" nije bilo "još od 1993. godine", a za onu iz 2000. godine, nakon masovnih zatvorskih pobuna, oni navode da je bila "selektivna i nepravedna".

Zatvorenici u drugim paviljonima niškog KPZ se posebno žale na skučen prostor i lošu higijenu u tom delu zavoda. Osuđenici su uglavnom zadovoljni hranom iz zatvorske kuhinje jer, kako kažu, mnogi tako "ni napolju ne jedu".

U prijemnom odeljenju, koje je potpuno odvojeno od drugih zatvorskih objekata, jedan od povratnika – tridesetogodišnjak koji se treći put našao na istoj adresi, rekao je da bi osuđenima trebalo obezbediti "više radnih mesta, jer na poslu brže prođe vreme i manje se misli na porodicu".

Šta je još novo u zatvorima i kako se to sprovodi, pokazuju i reči vaspitača koji je naveo da je "u prvo vreme osuđenike naprosto zbunjivalo kada su im se počeli obraćati sa Vi". "U međuvremenu i to je postalo uobičajeno", rekao je vaspitač.

U KPZ se odnedavno, u dane velikih pravoslavnih praznika, služe liturgije u obnovljenoj crkvi posvećenoj svetom Stefanu Dečanskom. Tada u KPZ dolaze sveštenici iz Niša, monasi manastira Ravanica ili Poganovo. I zatvorenicima pripadnicima drugih veroispovesti takođe dolaze sveštenici.

Hvatanje koraka sa vremenom unutar zatvorskih zidina ilustruje i to da će se u zatvorskom krugu, najkasnije za četiri meseca, obezbediti potpuno izdvojeni prostor, oko 250 kvadratnih metara, gde će, po principu dobrovoljnosti, ovisnici od droga pokušavati da se odviknu pod tog zla.

U projektu, koji se obavlja u saradnji sa Evropskom mrežom za praćenje droge u zatvorima, stručnjaci, kao i sama laboratorijska služba, tu će biti stalno, ali "nevidljivo prisutni".

Osuđenici u tom delu KPZ imaće kablovsku TV, ormariće za smeštaj najneophodnijih predmeta, predviđeno je da dobiju dodatnih 20 kilograma namirnica mesečno i druge pogodnosti. (Tanjug)

-----------------------------------------------------------

Sobe sa televizorom

NIŠ – Upravnik Kazneno-popravnog zavoda Niš Ljuba Nešić rekao je da je osuđenicima dozvoljeno da u zatvorske sobe donesu vlastiti televizor, jer je uprava svesna da nije dovoljan jedan TV prijemnik u sobi u kojoj ima i do 30 osuđenika.

Nešić je rekao da televizija, posebno kablovska, osuđenicima omogućuje da imaju što više informacija, a da bi se doprineli njihovoj informisanosti KPZ je preplaćen i na jedne dnevne novine.

Zatvorenicima je omogućeno da ih porodice pretplaćuju na novine, časopise i dobijaju knjige.

U pobuni oktobra 2000. godine potpuno je izgorela zatvorska biblioteka u kojoj je bilo oko 17.000 naslova, pa se sada knjige nabavljaju van zavoda.

U niškom, kao i drugim zatvorima u Srbiji, potpuno je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona, čak i stražarima. "Osuđenici, međutim, nastoje da mobilne prošvercuju na različite načine, pa ih zatvorski stražari pronalaze u paketima hrane, u ’eurokremu’, recikliranim konzervama", rekao je upravnik.

Nešić, koji je diplomirani psiholog, sa jedinim stažom u KPZ tokom dvodecenijske karijere, ističe da je za niški zatvor najveći nedostatak što je "heterogenog tipa", budući da su na jednom mestu izvršioci teških krivičnih dela vezanih za život i telo i krivičnih dela protiv morala, tu su i osuđeni na manje zatvorske kazne, ali i oni koji treba da robijaju i 20 godina. "Još nemamo ni prostornih ni drugih mogućnosti da ih klasifikujemo – po dužini kazne, povratu, a ni kapacitet nije jasno utvrđen. Nikad se, međutim, nije desilo da zbog problema sa kapacitetima, osuđeno lice bude vraćeno", rekao je on.

O 1.200 osuđenika brine oko 400 zaposlenih, a samo u službi obezbeđenja je 200 ljudi, rekao je Nešić, ocenjujući da se već nekoliko godina "prenaseljenost" pokazuje kao poseban problem.