Џордан први бивши играч власник клуба у САД

Мајкл Џордан, и рођен је и почео је блиставу каријеру у Северној Каролини, а јуче је и званично затворио свој животни круг, поставши први бивши играч власник неког од професионалних клубова у САД. Он је, делимично и на „Обамином таласу”, за 202.000.000 евра (плус на то и дуг од 110.000.000 евра) пазарио Шарлот, јединог НБА лигаша из ове савезне државе, од Роберта Џонсона, првог црног власника неког америчког клуба.

Ову трансакцију званично је, једногласном одлуком, одобрио „управни одбор” најјаче баскет лиге на свету, састављен од свих власника.

Први пут – „тек други”

Иако је „тек други” афро-американац у овој улози Џордан је коначно остварио дугогодишњи сан. Постигавши све што је и могло да се замисли у свету кошарке, Мајкл Џордан, очигледно жељан новог доказивања, ушао на терен резервисан за неку другу врсту врхунских играча. Апетити су му порасли и више му није довољно да као 2000. буде мањински власник (Вашингтон Визардси, од 2006. Шарлот) и „епизодиста” (безуспешни покушаји да пазари Милвоки и Денвер), проценивши да је сазрео за водећу улогу.

На сваком почетку изјаве по закључењу посла су и емотивне („постигао сам све што сам желео”) и оптимистичне („у овој средини изградићу екипу способну за велике резултате”). Животна реалност је нешто сасвим друго и има онеспокојавајућу предисторију. Уосталом, на крају дана, приликом свођења рачуна, није важна боја коже, него како успешно продати производ.

Када је у „црно – белој” борби (гласноговорник противничког конзорцијума био је Лари Бирд) за 220.000.000 евра Џонсон (оснивач „Black entertainment television”, продао је 2000. моћном Вијакому за 2.193.000.000 евра) славио чинило се да је повукао ризичан, али исплатив потез. У целој ствари одлучујући језичак на ваги био је баш Џордан. Џонсон и Џордан су вишегодишњи пријатељи, обојица са огромним утицајем међу црначком популацијом. Џонсон је „Летећем Мајклу“ понудио да у Шарлоту буде све што хоће и помисли осим – већински власник. За то је, поред другарства, било и других уочљивих показатеља да је „брак” успешних на помолу. Џордан је већ и сам хтео пре неколико година да купи Шарлот, а са Универзитетом Северна Каролина он је својевремено освојио универзитетско првенство САД и одавде је кренуо на свој пут у легенду.

Али од 2004. и старта у лиги Бобкетси никако нису могли да привуку ни довољан број публике у дворану, ни значајније, а самим тим и спремне да добрано одреше кесу спонзоре. И Џонсон је каснио са пројектом оснивања регионалне ТВ-мреже. Тако је из сезоне у сезону таксиметар све више откуцавао у – минус! На све ово се од 2008. накалемила и економска криза па је Џонсон већ почетком 2009. почео да тражи купца за Шарлот. Или, другим речима, дај да се спасе што се спасти може, пошто је лист „Форбс” клуб проценио на 208.000.000 евра, мање него што је Џонсон платио улазницу 2003. године.

Како изаћи из тунела

Ако ико успе да Бобкетсе бар за прво време устали у златној НБА средини онда је то Џордан. И то не толико због неких својих генијалних пословних могућности, већ зато што му је минули рад дубоко укорењен у свести америчког нараштаја, али и зато што је важна карика у ланцу профитабилности великих компанија.

О „господару ваздуха” (на енглеском „His Airness”) и мајсторству под обручима исписани су томови у којима су играчки најважнији делови шест шампионских титула са Чикагом (од 1991. до 1993. и од 1996. до 1998.) и исто толико МВП признања у плеј-офу, пет је био МВП првенства а три пута „ол стар” сусрета, 10 пута најуспешнији стрелац (просек каријере од 31,5 поена по мечу још није надмашен) лиге, итд.

Паралелно са кошаркашким признањима Џордан је врло брзо постао и најплаћенији спортиста планете (последњих шест година то је Тајгер Вудс). Бавећи се кошарком зарадио је око 292.000.000, а до данас више од 550.000.000 евра. Истина, много му је „појео“ (123.000.000 евра, највећа сума икада исплећена у свету спортиста) развод са супругом Хуанитом 2006, са којом се венчао 1989. и са којом има два сина и кћер.

Већину богатства стекао је са Најкијем. До данас „Ер Џордан” је доживео 23 (Мајклов број дреса, вероватно и последњи модел из високопрофитабилног серијала) издања, плус „Џордан 2009” у ограниченој серији од 2009 комада. Мајкл Џордан има, као посебан одељак, у Најкију своју линију производа са годишњим обртом око 730.000.000 евра. У међувремену су се „Ер Џордан” укрштале са осталим врстама Најкијевих патика стварајући од готово истог тек нешто различито, али увек неодољиву мамипару.

Мајкл Џордан је пре пар месеци са „класом 2009”, примљен у Нејсмитов меморијални музеј као његов убедљиво најпознатији „станар”. Истраживања су показала да је за најбољег кошаркаша свих времена чуло 92 одсто Американаца, док за спрингфилдско здање зна 47 одсто становника САД.

Сигурно је да ће у Шарлоту Џордан имати несебичну подршку и спонзора и НБА (планирани губитак у 2010. на нивоу лиге је до скоро незамисливих 400.000.000 евра), да као харизматична личност покаже како је излаз из црног „економског тунела” на дохват руке. Веома тешко и за неког ко се зове Мајкл Џордан...

Ратко Павловић