Међународно право на страни грешних

Када послодавац запрети запосленом да би због "дугачког језика" и јавног изношења ставова о руководству могао да остане без радне књижице, тада радник може на напад да одговори правним оружјем које му даје не само домаће већ и међународно право, каже Драгослав Хаџи Тончић, уредник часописа "Правна пракса". Када с директорског стола "полети" отказ тада радник може да се позове на Конвенцију Међународне организације рада број 158 у којој се каже да "радни однос неће престати због разлога везаних за понашање радника или његов рад пре него што му се омогући да се брани од изнетих навода".

– Међународно право има првенство над домаћим. И у нашем Закону о раду постоји члан 180, на који радник такође може да се позове. Међутим, за разлику од члана седам Међународне конвенције, запосленом није остављена и могућност усмене одбране. Нашим законодавством је предвиђено да је послодавац дужан да, пре отказа уговора о раду, запосленог писмено упозори на постојање разлога за отказ и да му остави најмање пет радних дана од дана достављања упозорења да се изјасни о наводима из упозорења. Аутоматски престанак радног односа није могућ – објашњава Хаџи Тончић.

Није мали број запослених који су се нашли у оваквој ситуацији. Недавно су се "Политици" јављали читаоци који су у својим уговорима о раду потписали да јавно изношење ставова о руководству може да се заврши раскидањем радног односа. Како су тада објаснили у надлежном Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику, таква одредба није прецизно дефинисана Законом о раду. Међутим, у члану 179 постоји законски основ помоћу којег послодавци могу "на мала врата" да прогурају и овакве одредбе. Запосленом може да се откаже уговор о раду из три разлога, пише у овом члану. Реч је о радној способности запосленог, његовом понашању и потребама послодавца. То значи да такви уговори нису противзаконити и да се јасно везују за члан 179 и оно што потпада под одредницу "понашање запосленог".

Хаџи Тончић је свестан да у пракси има доста случајева у којима бунџије напослетку увек извуку дебљи крај, али жели да упозори да од правне битке за радно место не одустају тако лако. Он не мисли да је Мирослав Цвејић, члан Синдиката железничара Србије и бивши члан Управног одбора ЈП "Железнице Србије", који је почетком ове године добио отказ, јер је јавност упозорио на то да су композиције возова, тзв. швеђанке, купљене противзаконито и без тендера, заслужио такву казну. Међутим, питање је да ли је с посла отеран крив или невин. А то би, сматра он, на крају, кад год он био, морао да процени суд.

– Не треба предвиђати ствари. Постоји нешто што се у правној пракси зове "оправдан разлог". Да ли самим тим што је та радња у Уговору квалификована као повреда радне обавезе то може да значи аутоматски прекид радног односа? Повреда радне обавезе не повлачи отказ сама по себи. Мора се испитати и њена природа и њена тежина. Проблем је што не постоји вага која би то прецизно измерила, па такви случајеви обично заврше на суду – оцењује Хаџи Тончић.