Međunarodno pravo na strani grešnih

Kada poslodavac zapreti zaposlenom da bi zbog "dugačkog jezika" i javnog iznošenja stavova o rukovodstvu mogao da ostane bez radne knjižice, tada radnik može na napad da odgovori pravnim oružjem koje mu daje ne samo domaće već i međunarodno pravo, kaže Dragoslav Hadži Tončić, urednik časopisa "Pravna praksa". Kada s direktorskog stola "poleti" otkaz tada radnik može da se pozove na Konvenciju Međunarodne organizacije rada broj 158 u kojoj se kaže da "radni odnos neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda".

– Međunarodno pravo ima prvenstvo nad domaćim. I u našem Zakonu o radu postoji član 180, na koji radnik takođe može da se pozove. Međutim, za razliku od člana sedam Međunarodne konvencije, zaposlenom nije ostavljena i mogućnost usmene odbrane. Našim zakonodavstvom je predviđeno da je poslodavac dužan da, pre otkaza ugovora o radu, zaposlenog pismeno upozori na postojanje razloga za otkaz i da mu ostavi najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja. Automatski prestanak radnog odnosa nije moguć – objašnjava Hadži Tončić.

Nije mali broj zaposlenih koji su se našli u ovakvoj situaciji. Nedavno su se "Politici" javljali čitaoci koji su u svojim ugovorima o radu potpisali da javno iznošenje stavova o rukovodstvu može da se završi raskidanjem radnog odnosa. Kako su tada objasnili u nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, takva odredba nije precizno definisana Zakonom o radu. Međutim, u članu 179 postoji zakonski osnov pomoću kojeg poslodavci mogu "na mala vrata" da proguraju i ovakve odredbe. Zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu iz tri razloga, piše u ovom članu. Reč je o radnoj sposobnosti zaposlenog, njegovom ponašanju i potrebama poslodavca. To znači da takvi ugovori nisu protivzakoniti i da se jasno vezuju za član 179 i ono što potpada pod odrednicu "ponašanje zaposlenog".

Hadži Tončić je svestan da u praksi ima dosta slučajeva u kojima bundžije naposletku uvek izvuku deblji kraj, ali želi da upozori da od pravne bitke za radno mesto ne odustaju tako lako. On ne misli da je Miroslav Cvejić, član Sindikata železničara Srbije i bivši član Upravnog odbora JP "Železnice Srbije", koji je početkom ove godine dobio otkaz, jer je javnost upozorio na to da su kompozicije vozova, tzv. šveđanke, kupljene protivzakonito i bez tendera, zaslužio takvu kaznu. Međutim, pitanje je da li je s posla oteran kriv ili nevin. A to bi, smatra on, na kraju, kad god on bio, morao da proceni sud.

– Ne treba predviđati stvari. Postoji nešto što se u pravnoj praksi zove "opravdan razlog". Da li samim tim što je ta radnja u Ugovoru kvalifikovana kao povreda radne obaveze to može da znači automatski prekid radnog odnosa? Povreda radne obaveze ne povlači otkaz sama po sebi. Mora se ispitati i njena priroda i njena težina. Problem je što ne postoji vaga koja bi to precizno izmerila, pa takvi slučajevi obično završe na sudu – ocenjuje Hadži Tončić.