Нова рунда између „Гугла” и Кине

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 23. марта – Несвакидашњи сукоб једне стране корпорације са земљом домаћином подигнут је на виши ниво, са сасвим предвидљивим исходом – да на крају ниједна страна неће бити ни апсолутни победник ни беспоговорни губитник.

„Гугл”, највећа интернет компанија, спровео је у дело своју јануарску најаву и укинуо самоцензуру свог сервиса претраге на највећем интернет тржишту, у Кини. На ту самоцензуру се, како тврде кинески званичници, писано обавезао отварајући 2006. сервис на кинеском језику, google.cn.

Од јуче, кинески корисници „Гуглових” претрага се усмеравају на нецензурисани сервис у Хонгконгу, кинеској територији (која је је до 1997. била британска колонија), али са сопственим економским и политичким системом.

Главни правник „Гугла” тврди да је ово преусмеравање „у целости легално”, уз напомену да је одлука о томе донета у Америци и да 600 запослених у кинеској филијали за то „не сносе никакву одговорност”.

Ово је у ствари нова рунда између „Гугла” и Кине: прва је виђена у децембру, када је овде објављено да је систем америчке корпорације био мета хакерског напада који је организован управо из Кине, што је у Пекингу демантовано.

После тога и јануарске објаве да ће „Гугл” истрајати на „слободи интернет информација”, вођене су две неуспешне рунде преговора са кинеским званичницима, који су саговорницима, како се овде преноси, предочили да ће морати да сносе последице свог „непријатељског и неодговорног понашања”.

У Пекингу најновији потез „Гугла” оцењују као „политизацију једног комерцијалног питања”, уз видна настојања да га представе само као појединачни неспоразум који неће имати последица на пословање западних корпорација. „Кина наставља да пружа добродошлицу страним компанијама да праве послове у оквиру њеног правног оквира”, појаснио је ово кинески амбасадор у Вашингтону. „Кина неће мењати ни политику охрабривања развоја Интернета, нити политику да Интернетом управља према својим законима и прописима.”

На све ово је из Пекинга, у саопштењу Министарства иностраних послова, данас придодато да заплет са „Гуглом” „није разлог да се кваре односи са Америком”. Опрезно је, због важности односа са главним економским партнером, реаговала и Бела кућа, која „уважава одлуку ’Гугла’”, уз „разочарење што две стране нису успеле да се договоре”.

Кина данас има близу 400 милиона корисника Интернета и по томе нема премца у свету. Домаћи прописи, међутим, свим актерима у овом бизнису налажу да блокирају приступ садржајима које држава сматра „осетљивим”: информације о забрањеној секти „Фалун гонг”, далај-лами или студентској побуни на Тјенанмену из 1989. која је крваво угушена.

Кинеским корисницима нису приступачни ни популарни амерички сервиси (са глобалним дометом) за брзу размену информација, попут „Јутјуба”, „Твитера” и „Фејсбука” (иначе масовно коришћени приликом организовања прошлогодишњих послеизборних демонстрација у Ирану).

Сви ови сајтови имају међутим кинеске „клонове” који веома добро послују. Штавише, за разлику од остатка света, „Гугл” у Кини није главни играч у области интернет претрага: има само 36 одсто удела на тржишту, према 58 одсто које држи домаћа компанија „Баиду”.

„Гугл” свакако ризикује да буде сасвим протеран из Кине, мада је и после јучерашње објаве предочио да тамо, бар једном ногом, жели да остане: сервис географских мапа и музичких претрага није преусмерен на Хонгконг. Али овај потез јача његов углед као принципијелног борца за слободу Интернета.

Што се тиче самих кинеских корисника, потез „Гугла” је више симболичан него практичан: они ни преко Хонгконга не могу да добију приступ забрањеним садржајима, јер је, како преносе агенције, улогу директног цензора од јутрос преузела кинеска држава.

Кина у овом сукобу не може да буде апсолутни победник јер је потез „Гугла” ипак удар на њен имиџ, у околностима када је слободан приступ информацијама преко Интернета већ пребачен у корпу основних људских права и грађанских слобода.

Одважност „Гугла” у овом заплету боље се разуме ако се има у виду чињеница да му је пословање у Кини само делић великог бизниса: у укупним приходима учествује са највише два одсто. Па ипак, „Гугл” има бар 400 милиона разлога да у Кини остане.