Историјска коцка

Продор ка здравственом осигурању за све земљаке Барак Обама је остварио ретко виђеним – политичким коцкањем. Као мало ко од његових колега, пословично склоних да у руковођењу увек при себи држе резервне варијанте за вађење из „буле”, он је безмало сав свој ауторитет ставио на једну карту – за озакоњење поменутог пројекта – свестан да ванредном ризику излаже и сопствену, и владавину својих демократа, па и подршку маса на изборној „кладионици”.

У анале улази, стога, још једном као лидер изразите оригиналности: осим што је постао први црнац за кормилом Беле куће, памтиће се и по „историјском успеху” – примене методе налик коцкању, при одређивање судбине и државника и државе. Противници његовог реформског курса оптуживали су га, уз остало, да „игра покер” у коме би цех могле да плате „темељне вредности америчког система”, али су сада принуђени да „скину капу” пред њим – као мајстором за политичку победу по правилима те игре.

Поређење није сасвим исфорсирано. Обама је, по сопственом признању, љубитељ покера и често га је практиковао као хоби, па неки сматрају да му је то помогло да остане „кул” и у савременим политички потресним ситуацијама.

Разлика између некад и данас је, међутим, огромна. Својевремено је у партијама „на ситно”, са укупним губицима и добицима од неколико десетина долара, наступао „уздржано и конзервативно” – сведоче ондашњи његови партнери. Сада је, међутим, храбро и високоризично заиграо на велико – с дугорочним буџетским улозима од приближно хиљаду милијарди долара, тумбањима у шестини америчке економије, потпором за више од 30 милиона неосигураних сународника (чији је незавидан статус изузетак у индустријски развијеном свету).

Да су му конгресмени одбацили предложене реформе здравственог осигурања (а прихватили су их са само седам гласова „за” више од „не”) о Обами би се већ данас причало као о лидеру који је прокоцкао рекордне наде. И коме већ после 15 месеци владања преостаје само да „ређа пасијанс”, тојест да „рутински функционише до краја четворогодишњег мандата”.

Али, забележио је „историјски успех”: прогурао је здравствени преокрет што, ни у знатно мање деликатним околностима, није успевало неколицини његових претходника, међу којима је био и Бил Клинтон (кога је инспирисала супруга Хилари, садашња шефица Стејт департмента). Обама се, тако, уписао међу малобројне шефове држава који су у релативно кратком року остварили главно изборно обећање.

У свим тим околностима посматрачи виде бар четири наравоученија за друге власти. Прво, постоје тренуци у којима лидер треба да одреди врхунски приоритет и његовом остварењу подвргне остале тежње. Друго, такву концентрисаност треба да прати свест да је рад за оно што сматра општим добром важнији од страначких калкулација. Треће, онај ко се упусти у велике ризике мора да буде довољно вешт да из њих профитира или бар изађе читав. Четврто, да дотични буде спреман и да сноси одговорност за евентуално потоње узмицање идеала заједништва у судару са системски разрађеним индивидуализмом.

Опозициони републиканци настоје да се прикажу као страна која је прижељкивала доживљени пораз. Сугеришу да их „изгубљена битка води ка победи у рату”, тојест да ће усвојена реформа – „с преливањем новца и уплитањем државе у приватност” – разјарити нацију и њих довести до победе на новембарским изборима (за Представнички дом и трећину места у Сенату). Обама је, кажу, издејствовао велику промену закона, али ће њом угрозити законодавну превласт својих, донекле раслојених, демократа.

Шеф Беле куће се, међутим, осећа ојачаним. Показао је да уме да се у име остварења циља одрекне и неких личних особина и склоности. Пословичну смиреност заменио је борбеношћу и у акцију се упустио противно резултатима истраживања јавног мњења, иако се донедавно махом трудио да се усклади с њима.

Сада ће имати више времена да се посвети другим, још ризичнијим и неодложнијим подухватима, као што су мере за превладавање економских, посебно финансијских, ломова. У том сектору, који се испоставио као „казино” из кога је произишла општа (национална и интернационална) криза, много су већи улози – „на коцки”. Обама тек треба да саопшти, оно што је већ изразио здравственом реформом: „Коцка је бачена”…