Istorijska kocka

Prodor ka zdravstvenom osiguranju za sve zemljake Barak Obama je ostvario retko viđenim – političkim kockanjem. Kao malo ko od njegovih kolega, poslovično sklonih da u rukovođenju uvek pri sebi drže rezervne varijante za vađenje iz „bule”, on je bezmalo sav svoj autoritet stavio na jednu kartu – za ozakonjenje pomenutog projekta – svestan da vanrednom riziku izlaže i sopstvenu, i vladavinu svojih demokrata, pa i podršku masa na izbornoj „kladionici”.

U anale ulazi, stoga, još jednom kao lider izrazite originalnosti: osim što je postao prvi crnac za kormilom Bele kuće, pamtiće se i po „istorijskom uspehu” – primene metode nalik kockanju, pri određivanje sudbine i državnika i države. Protivnici njegovog reformskog kursa optuživali su ga, uz ostalo, da „igra poker” u kome bi ceh mogle da plate „temeljne vrednosti američkog sistema”, ali su sada prinuđeni da „skinu kapu” pred njim – kao majstorom za političku pobedu po pravilima te igre.

Poređenje nije sasvim isforsirano. Obama je, po sopstvenom priznanju, ljubitelj pokera i često ga je praktikovao kao hobi, pa neki smatraju da mu je to pomoglo da ostane „kul” i u savremenim politički potresnim situacijama.

Razlika između nekad i danas je, međutim, ogromna. Svojevremeno je u partijama „na sitno”, sa ukupnim gubicima i dobicima od nekoliko desetina dolara, nastupao „uzdržano i konzervativno” – svedoče ondašnji njegovi partneri. Sada je, međutim, hrabro i visokorizično zaigrao na veliko – s dugoročnim budžetskim ulozima od približno hiljadu milijardi dolara, tumbanjima u šestini američke ekonomije, potporom za više od 30 miliona neosiguranih sunarodnika (čiji je nezavidan status izuzetak u industrijski razvijenom svetu).

Da su mu kongresmeni odbacili predložene reforme zdravstvenog osiguranja (a prihvatili su ih sa samo sedam glasova „za” više od „ne”) o Obami bi se već danas pričalo kao o lideru koji je prokockao rekordne nade. I kome već posle 15 meseci vladanja preostaje samo da „ređa pasijans”, tojest da „rutinski funkcioniše do kraja četvorogodišnjeg mandata”.

Ali, zabeležio je „istorijski uspeh”: progurao je zdravstveni preokret što, ni u znatno manje delikatnim okolnostima, nije uspevalo nekolicini njegovih prethodnika, među kojima je bio i Bil Klinton (koga je inspirisala supruga Hilari, sadašnja šefica Stejt departmenta). Obama se, tako, upisao među malobrojne šefove država koji su u relativno kratkom roku ostvarili glavno izborno obećanje.

U svim tim okolnostima posmatrači vide bar četiri naravoučenija za druge vlasti. Prvo, postoje trenuci u kojima lider treba da odredi vrhunski prioritet i njegovom ostvarenju podvrgne ostale težnje. Drugo, takvu koncentrisanost treba da prati svest da je rad za ono što smatra opštim dobrom važniji od stranačkih kalkulacija. Treće, onaj ko se upusti u velike rizike mora da bude dovoljno vešt da iz njih profitira ili bar izađe čitav. Četvrto, da dotični bude spreman i da snosi odgovornost za eventualno potonje uzmicanje ideala zajedništva u sudaru sa sistemski razrađenim individualizmom.

Opozicioni republikanci nastoje da se prikažu kao strana koja je priželjkivala doživljeni poraz. Sugerišu da ih „izgubljena bitka vodi ka pobedi u ratu”, tojest da će usvojena reforma – „s prelivanjem novca i uplitanjem države u privatnost” – razjariti naciju i njih dovesti do pobede na novembarskim izborima (za Predstavnički dom i trećinu mesta u Senatu). Obama je, kažu, izdejstvovao veliku promenu zakona, ali će njom ugroziti zakonodavnu prevlast svojih, donekle raslojenih, demokrata.

Šef Bele kuće se, međutim, oseća ojačanim. Pokazao je da ume da se u ime ostvarenja cilja odrekne i nekih ličnih osobina i sklonosti. Poslovičnu smirenost zamenio je borbenošću i u akciju se upustio protivno rezultatima istraživanja javnog mnjenja, iako se donedavno mahom trudio da se uskladi s njima.

Sada će imati više vremena da se posveti drugim, još rizičnijim i neodložnijim poduhvatima, kao što su mere za prevladavanje ekonomskih, posebno finansijskih, lomova. U tom sektoru, koji se ispostavio kao „kazino” iz koga je proizišla opšta (nacionalna i internacionalna) kriza, mnogo su veći ulozi – „na kocki”. Obama tek treba da saopšti, ono što je već izrazio zdravstvenom reformom: „Kocka je bačena”…