Узор и сениорима

Јуче су на београдском аеродрому поново сачекивани европски прваци у кошарци. Наши млади репрезентативци, који су на трон засели победом у финалу у Измиру над домаћином Турском са 64:58, оживели су у аеродромском прес-центру мит о велесили, неприкосновеном владару Европе и света, окрњен болним неуспесима последњих година.

Због играча рођених 1986. и 1987, који су заметак нових радости, опет поносно можемо да кажемо добродошли у земљу кошарке. Имајући у виду ожиљке од дебакала најбољег државног тима на Олимпијским играма у Атини претпрошле године и на Европском првенству код нас лане и урушавање култа репрезентације не чуди што је ред ствари измењен па је подмладак постао узор сениорима.

С тим убеђењем европским шампионима се обратио Горан Кнежевић, председник Кошаркашког савеза Србије и Црне Горе:

– Показали сте свету где се и даље игра најбоља кошарка, како се бори за своју земљу, како се поштују њена химна и застава. Желим вам да освојите још прегршт медаља, а да вирус освајања најсјајнијих одличја пренесете на старије колеге, – рекао је Кнежевић.

Смех се проломио када је испричао да му је селектор Мирослав Николић у телефонском разговору уочи финала описао стање у екипи речима: бију Турци, али бију и наши.

Председник Кошаркашког савеза Србије Блажо Стојановић је нагласио да најтрофејније генерације "плавих" имају достојне наследнике због којих ће наша земља још дуго да влада у игри под обручима. И на њега је најјачи утисак оставило то што су играчи на победничком постољу здушно певали химну "Хеј, Словени".

– Због тога и јесте прваци, – нагласио је Стојановић.

Селектор Николић је рекао следеће:

– Захваљујем се мојим играчима, мојим луткицама, како сам их звао. Са мном као тренером није лако. Што се каже, тежак сам човек, а они су све то пренебрегнули и заслужено дошли до златне медаље без изгубљеног меча. Показали су да кошарка у нашој земљи има сјајну будућност. Захваљујем се сарадницима помоћним тренерима Дејану Мијатовићу и Бранку Максимовићу и савезном селектору Драгану Шакоти који је имао поверење у мене када сам постављан на ову дужност. 

У име играча говорио је капитен Миленко Тепић који као и Драган Лабовић, Ненад Мијатовић и Никола Драговић употпунио ниску златних медаља: пионирско (2001), кадетско (2003), јуниорско (2005) и с младом репрезентацијом.

– Верујем да ће ова медаља да нам буде подстрек за убудуће. Било је на том путу и тешких тренутака, нервозе која је нормална појава у спорту, али смо успели да савладамо све изазове. Овакав успех заслужује да будемо дочекани на овакав начин, – изјавио је Тепић.

Један од играча чија је улога била кључна јесте и Тадија Драгићевић:

– Захваљујем се Николићу који је имао стрпљења са мном. Због повреде нисам хтео да ризикујем у уводним мечевима што се испоставило као добра процена и моја и селекторова. Медаља ми је посебно драга, јер сам као и још петорица играча узлазно годиште и више не могу да играм у млађим категоријама у репрезентацији. Опростили смо се на најлепши могући начин.

--------------------------------------------------------------------------

И пред младима избор државног тима

Шесторица репрезентативаца – Тепић, Драговић, Мијатовић, Лабовић, Јереминов и Паунић догодине могу да бране трон јер су "млађа" половина "златног" тима. Питање је хоће ли се осути с обзиром да играчима тек предстоји изјашњавање да ли ће да играју за Србију или за Црну Гору. Драговић о томе каже:

– Ја сам из Подгорице, али сам се афирмисао у Београду где живим већ пет година. С људима из црногорског кошаркашког савеза нисам у најбољим односима што ћу да узмем у обзир када будем одлучивао.