Далеко од сагласности

Први разговори Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије који су јуче одржани у Бечу, упркос позивима домаћина на већу кооперативност и реализам, нису изневерили очекивања дипломатских званичника: били су прилика да две делегације "лицем у лице" изнесу своје ставове који су упркос шестомесечним преговорима и међународном посредовању на дијаметрално супротним становиштима.

Начин уласка делегација Београда и Приштине у предворје бечке палате "Доња Аустрија", где су их дочекали међународни посредници и аустријски домаћини, указивао је на однос српске и приштинске стране према будућем решењу за покрајину. Чланови обе делегације су одлучним корацима улазили у палату, с тим што је албанска страна показивала наглашену опуштеност и срдачност, док је српска делегација одмерено и уз куртоазне осмехе прилазила домаћинима. Приштинска делегација је из свог хотела преко пута палате само прешавши улицу, у сусрет Мартију Ахтисарију, Алберту Роану, Урсули Пласник и Волфгангу Шиселу ишла уз жагор и наглашено опуштеним и срдачним наступом очигледно хтела да пошаље оптимистичку поруку. Неколико њих, попут Хашима Тачија и Љутфија Хазирија изљубили су се са Ахтисаријем и Роаном, а сви су разменили по неколико реченица са представницима Уједињених нација.  Државни врх Србије неколико минута касније ушао је не разговарајући између себе, куртоазно се смешкајући и рукујући са посредницима.

Чланови преговарачких тимова Београда и Приштине нису се међусобно поздрављали, а то није ни било предвиђено протоколом.

Како је и било договорено, први део састанка је, после Ахтисаријеве поздравне речи, протекао у обраћањима српског председника и премијера Бориса Тадића и Војислава Коштунице, који су изразили спремност Београда на разговоре и постизање компромисног решења, али не показујући нимало разумевања нити спремности за решење које би подразумевало независност покрајине. Сва излагања делегације косметских Албанаца свела су се на тврдњу да је за Приштину "независност алфа и омега".

Тадић је нагласио да је српска страна на ове разговоре дошла свесна одговорности коју има и да је спремна на разговоре који би донели мирно решење проблема на Космету. "Последње две деценије биле су изузетно тешке за све становнике покрајине. Наша је одговорност да то имамо на уму ако желимо да следећа генерација научи да се разлике и спорови решавају дијалогом, а не претњама и насиљем. Стога се надамо да ћемо демократским путем, дијалогом и компромисом, доћи до решења које ће задовољити виталне легитимне интересе обеју страна."

Током састанка делимично су испуњене речи председника Србије, који је у уводном обраћању рекао "да ћемо на састанку можда закључити да смо веома далеко од сагласности о будућем статусу, али да превазилажење разлика почиње њиховим јасним дефинисањем". Разговори су, дакле, јасно дефинисали да су делегације Београда и Приштине заиста далеко од споразума, али, судећи према његовој изјави коју је дао новинарима у паузи разговора, за превазилажење разлика још није време, јер албанска страна не показује никакву жељу да преговара. "Албанска страна ултимативно тражи независност. Веома смо далеко од сагласности. Ми смо дошли да преговарамо, али од Албанаца нисмо чули никакве појединости осим ултимативног захтева за независношћу", рекао је Тадић.

Премијер Коштуница је у уводном излагању, износећи своје уверење да су стрпљиви разговори једини пут који нас може довести до споразумног и компромисног решења, изнео београдски предлог аутономије за Косово и Метохију.

Премијер је, као један од основних услова за доношење будућег статуса покрајине, нагласио да  је "најважније да се одлучно искључи свака помисао на примену сваког облика насиља, било оно правно или физичко, а да до тога не дође највећу одговорност свакако сноси међународна заједница".

"Мени није, а претпостављам ни вама, из досадашњег европског искуства познат случај да се на територији једне демократске државе стварала нека нова држава. Сви добро знамо да се у европској историји не може пронаћи макар један преседан који би могао да послужи као аргумент да се Србији одузме 15 одсто њене територије, да се противно вољи Србије промене њене међународно признате границе и да се, од свих демократских земаља у Европи, баш Србија распарчава", рекао је Коштуница.

Председник Космета Фатмир Сејдију, представљајући платформу свог тима, изјавио је јуче да косметски Албанци очекују независност Космета до краја ове године. "За наш народ нема значајнијег процеса од онога који има за циљ утврђивање коначног статуса Косова. Наше је опредељење да овај процес буде отворен, транспарентан и миран", рекао је Сејдију.

Председник опозиционе партије ОРА Ветон Сурои је у паузи састанка новинарима испред палате рекао да је оно што је Београд предложио врло далеко од реалности и да Приштина предлаже партнерство. "Косово ће ићи својим путем ка независности, оно мора бити функционална независна држава, а у ту државу се мора интегрисати српски идентитет."

Током јучерашњих разговора о статусу било је речи и о децентрализацији која, према Тадићевим речима, није само техничко питање него питање од суштинске важности за Србе који живе у покрајини, али и оне који су расељени. "За све њих споразум о децентрализацији, који би почео одмах да се примењује, представљао би јасан знак да се нешто променило после седам година прогона, обесправљености и понижења". Преседник Србије нагласио да је Београд спреман да, пошто се договор о децентрализацији донесе и почне да примењује, обустави бојкот привременог парламента у покрајини.

За време паузе палату су ради консултација напуштали премијер Коштуница, његов шеф кабинета Александар Никитовић и саветник и преговарач Александар Симић.

-----------------------------------------------------------

Предлог Београда

Говорећи о уставном регулисању такве аутономије, премијер Србије Војислав Коштуница је навео да би покрајина самостално обављала послове и задатке неопходне за њен унутрашњи економски, социјални и културни развој, дакле покрајина би располагала финансијском аутономијом, која подразумева пореску политику, политику јавних прихода, улагања и расхода.

Србији би, према овом концепту поделе надлежности, припале надлежности у вези с улогом било које међународно признате и суверене државе: спољни послови и контрола граница. Србија би задржала и одређени број заштитних функција у области основних права, заштити верског и културног наслеђа и посебних царинско-инспекцијских послова. Питање војске, према овом предлогу, није у надлежности Србије, пошто је покрајина демилитаризована и под војним присуством међународних снага. Уставом би се утврдиле и области сарадње између Београда и покрајине с циљем уклањања препрека слободном кретању људи, робе, капитала и услуга.