Сир са менија Беле куће

Пирот – Општина Пирот је Заводу за заштиту интелектуалне својине званично поднела захтев за заштиту имена порекла пиротског качкаваља. Корисници заштићеног имена порекла биће све млекаре које откупљују млеко и праве качкаваљ на подручју општине, саопштили су општински званичници и стручњаци ангажовани на овом пројекту. Заштићено име порекла највиши је ниво заштите који један производ може да добије, а руководилац тима за израду елабората, који је саставни део поступка заштите, редован је професор на Пољопривредном факултету у Београду Михаило Остојић. Он је рекао да не намеравају да мењају технологију израде качкаваља већ да се стандардизује постојећи начин и одржи квалитет. Он је додао да желе да добију оригиналан и заштићен пиротски качкаваљ од крављег млека.

– Процес заштите географског порекла пиротског качкаваља започињан је неколико пута, али без успеха. Ова намирница постоји у више варијетета, као што су „мешанац”, чист овчји, чист крављи, козји, затим качкаваљ од разних процентуалних односа млека. С обзиром на чињеницу да у овом крају нема неопходног броја оваца, који би омогућио производњу овчјег качкаваља, одлучили смо, за сада, да заштитимо крављи качкаваљ. Ако се некада број оваца буде повећао, заштитићемо и качкаваљ од овчјег млека – каже професор Остојић.

Деценијама овдашњи качкаваљ је био препознатљив у бившој Југославији, али и у свету. Корисници заштићеног имена биће све млекаре које се баве откупом и традиционалном прерадом млека у овом крају. Око осам хиљада евра, колико је потребно за израду елабората и свих осталих радњи, обезбедили су локална власт и USAID, а заштиту спроводи Завод за интелектуалну својину.

То практично значи да у српским трговинама неће моћи да се купује качкаваљ са етикетом „пиротски”, уколико заиста не потиче из подножја Старе планине, као што је то до сада био случај. Предвиђено је да се процедура оконча до краја лета.

Према речима професора Остојића, стручна комисија неће ништа мењати у класичној технологији прераде млека и технологији прављења качкаваља. Међутим, инсистираће на квалитету, облику, који ће такође бити стандардизован, као и на паковањима која морају имати прописану тежину.

Љубиша Тописировић, из Института за молекуларну генетику и генетско инжењерство, подсећа да је пиротски качкаваљ својевремено званично био на менију Беле куће, због свог специфичног укуса.

– Арома потиче отуда што се прави на ниским температурама које омогућавају преживљавања разних бактерија. Толико помињаној ароми доприносила је и – испаша али и бактерије карактеристичне само за овај крај. Ипак, сточари који желе да њихово млеко буде у откупу мораће да посвете више пажње хигијени, да имају лактофризе и затворене системе за мужу – нагласио је Тописировић.

Осим пиротског ћилима, који је заштићен у око стотину варијетета, и процедуре око заштите качкаваља, један од следећих брендова који би могао бити заштићен је пиротско, односно старопланинско јагње.

Марија Пенчић