Поруке из Војводине
Војвођански посланици не одустају – упркос свему и даље верују да ће се пронаћи довољно креативно тумачење закона које ће им омогућити да макар до краја текућег мандата наставе да седе на две столице.
Шта их одржава у том уверењу, тешко је проценити, јер се чини да Агенција за борбу против корупције, односно њена директорка, нема много избора – ако дозволи овакве изузетке, може доћи у ситуацију да обесмисли закон.
Сваки функционер могао би онда да потражи неки основ по коме би се прогласио незамењивим на више места. То је донекле већ видљиво и у самој Војводини, где је одлуку покрајинске скупштине, срочену тако да сви већински изабрани посланици у овом сазиву могу обављати више функција, већ искористило неколико директора здравствених установа – који су истовремено и посланици. А осмишљена је, бар како је саопштено, да „заштити” само председнике општина или градоначелнике, дакле челне људе у локалним срединама.
Представници покрајинске власти, у жељи да избегну додатне изборе, нису, изгледа, много размишљали ни о томе како се све може протумачити њихова упорност у тражењу рупе у закону. Да ли су знали да ће тамошња опозиција то „прочитати” као поруку покрајинске власти да закони Србије за њих не важе? Након више од годину дана дугог „натезања” око степена аутономије покрајине приликом усвајања Статута и Закона о надлежностима, када су такође потезане оптужбе за сепаратизам, овакве „прозивке” добијају додатну тежину.
Зато су представници покрајинске власти морали да проблем сагледају и из тог угла, уместо што су се непрекидно трудили да докажу како због изборног закона јесу посебан случај (што је аргумент који за правнике и није неприхватљив, али то закон једноставно није узео у обзир) и како ничим нису заслужили „медијску хајку“ која се против њих води.
На могуће конотације нису им изгледа указали ни из страначких централа, пре свега из ДС. Упадљиво ћутање, бар у јавности, из Београда као да указује да је Војвођанима препуштено да сами, како знају и умеју, реше проблем, који, ипак, није само њихов.
Да све буде још горе, тај покушај испао је трапав. Скупштинска одлука, тако како је написана, каже члан Одбора Агенције Слободан Бељански, Агенцију уопште не обавезује да прихвати захтев посланика да обављају још неку функцију.
И без обзира на епилог целог случаја, остаће нејасно због чега за решавање овог проблема није пронађен „елегантнији” начин. Зашто се, рецимо, нико из владајуће коалиције (ни из Војводине) није приликом доношења закона сетио да се негде у Србији одржавају и већински избори. Или, због чега Скупштина Војводине није затражили његове измене? Могла је, на пример, да решење слично оном у покрајинској одлуци, уз помоћ колега из Скупштине Србије, уврсти у прелазне одредбе закона? Уместо свега тога – тврдоглаво инсистирају на нечему што, вероватно, неће дати очекивани резултат, а јавности шаљу више веома лоших порука.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


