Месари би да снимају филмове

Нови Сад – Филмски редитељ Желимир Жилник оптужио је јуче покрајинску и републичку администрацију да спроводи тиху ликвидацију продукције чији су филмови о животу обичних људи добили многе награде на домаћим и страним фестивалима. На конференцији за новинаре у просторијама „Тере” у Футошкој улици број 66 у Новом Саду, коју одавно „меркају” грађевински предузимачи, Жилник је истакао да је за ову филмску кућу припремљен већ опробани модел у транзиционим приватизацијама – изнуривање, ликвидација и уступање познатом власнику.

„Тера филм” је основан 1987. године као радна организација, коју је 1993. године петнаест филмских радника приватизовало по важећем закону, пошто су претходно АП Војводини одузете надлежности у подршци филмским пројектима. Запосленима је тада једино остала могућност да се предузеће трансформише у деоничарско друштво, или угаси. У првој декади урађени су познати дугометражни филмови „Тако се калио челик”, „Граница”, „Тито и ја”, „Куд плови овај брод” и 25 краткометражних и документарних филмова.

– Од 2002. године приказали смо филмове „Егзит ујутро”, „Кенеди се враћа кући”, „Петроварадинско племе”, „Где је Кенеди био две године”, „Европа преко плота”, „Дунавска сапунска опера”, „Кенеди се опет жени”, као и 40 документараца у оквиру пројекта „Подељени бог”. За ове наслове, на конкурсима, „Тера филм” је из буџета добио мање од 100.000 евра, а разлику су финансирали сами аутори и копродуценти које смо налазили. Међутим, од 2007. године судбина куће, која је до тада по продукцији уметничких садржаја била прва у Војводини, постала је потпуно неизвесна – каже Жилник.

Према његовим речима, већинско власништво деоничара у међувремену је ревалоризацијом сведено на испод три процента, а припремајући нову приватизацију администрација је „Теру” ставила у својеврсну хибернацију – није могуће издавати простор, узимати кредите, а тиме ни склапати копродукцијске уговоре. Практично, онемогућено је да се улази у нове пројекте, што се одразило на одржавање зграде, плаћање рачуна и егзистенцију преосталих двоје запослених, који плату нису примили од октобра 2008. године.

– Пет пута је Агенција за приватизацију заказивала аукцију „Тера филма”, али је и сваки пут бивала отказана на захтев Извршног већа Војводине, које је истицало да се ради о „филмској кући посебно значајној за покрајину”. Уверавали су и нас и јавност како је „Тера” предвиђена за формирање Музеја војвођанског филма, да ће бити припојена Музеју савремене уметности..., а време је пролазило. Изјаве функционера, међутим, драстично су се разликовале од стварног стања на терену. Док су то причали, овде су долазили представници индустрије меса „Матијевић” да разгледају простор. Рекли су да су и они заинтересовани за снимање филмова, али рекламних – објашњава Жилник.

Последња непријатност, каже познати редитељ, који је директор – волонтер „Тере”, стигла је недавно, када је држава новац који је дала за програмске активности од 2002. године покушала да трансформише у својину. Филмској кући републичка Агенција за имовину је послала споразум, који је Жилник одбио да потпише. Уместо тога поднео је кривичну пријаву надлежном тужилаштву за навођење на фалсификат и оверу лажног садржаја. Жилник истиче да када би се исти модел применио и код осталих продуцентских кућа, које су добијале по десетоструко веће суме буџетског новца, онда би све прешле у власништво државе.

-------------------------------------------------

Кућа од око 500.000 евра

„Тера филм” се деценијама налази на углу улица Футошке и Николе Тесле. Двориште од 3,3 ара, кућа од 250 квадрата и гаража купљени су од Ђорђа Вермеша, од зараде фирме. Жилник каже да уговор постоји и да продавац то може да потврди. Сада је ова локација у Новом Саду изузетно атрактивна и на тржишту некретнина се процењује на најмање пола милиона евра.