Mesari bi da snimaju filmove

Novi Sad – Filmski reditelj Želimir Žilnik optužio je juče pokrajinsku i republičku administraciju da sprovodi tihu likvidaciju produkcije čiji su filmovi o životu običnih ljudi dobili mnoge nagrade na domaćim i stranim festivalima. Na konferenciji za novinare u prostorijama „Tere” u Futoškoj ulici broj 66 u Novom Sadu, koju odavno „merkaju” građevinski preduzimači, Žilnik je istakao da je za ovu filmsku kuću pripremljen već oprobani model u tranzicionim privatizacijama – iznurivanje, likvidacija i ustupanje poznatom vlasniku.

„Tera film” je osnovan 1987. godine kao radna organizacija, koju je 1993. godine petnaest filmskih radnika privatizovalo po važećem zakonu, pošto su prethodno AP Vojvodini oduzete nadležnosti u podršci filmskim projektima. Zaposlenima je tada jedino ostala mogućnost da se preduzeće transformiše u deoničarsko društvo, ili ugasi. U prvoj dekadi urađeni su poznati dugometražni filmovi „Tako se kalio čelik”, „Granica”, „Tito i ja”, „Kud plovi ovaj brod” i 25 kratkometražnih i dokumentarnih filmova.

– Od 2002. godine prikazali smo filmove „Egzit ujutro”, „Kenedi se vraća kući”, „Petrovaradinsko pleme”, „Gde je Kenedi bio dve godine”, „Evropa preko plota”, „Dunavska sapunska opera”, „Kenedi se opet ženi”, kao i 40 dokumentaraca u okviru projekta „Podeljeni bog”. Za ove naslove, na konkursima, „Tera film” je iz budžeta dobio manje od 100.000 evra, a razliku su finansirali sami autori i koproducenti koje smo nalazili. Međutim, od 2007. godine sudbina kuće, koja je do tada po produkciji umetničkih sadržaja bila prva u Vojvodini, postala je potpuno neizvesna – kaže Žilnik.

Prema njegovim rečima, većinsko vlasništvo deoničara u međuvremenu je revalorizacijom svedeno na ispod tri procenta, a pripremajući novu privatizaciju administracija je „Teru” stavila u svojevrsnu hibernaciju – nije moguće izdavati prostor, uzimati kredite, a time ni sklapati koprodukcijske ugovore. Praktično, onemogućeno je da se ulazi u nove projekte, što se odrazilo na održavanje zgrade, plaćanje računa i egzistenciju preostalih dvoje zaposlenih, koji platu nisu primili od oktobra 2008. godine.

– Pet puta je Agencija za privatizaciju zakazivala aukciju „Tera filma”, ali je i svaki put bivala otkazana na zahtev Izvršnog veća Vojvodine, koje je isticalo da se radi o „filmskoj kući posebno značajnoj za pokrajinu”. Uveravali su i nas i javnost kako je „Tera” predviđena za formiranje Muzeja vojvođanskog filma, da će biti pripojena Muzeju savremene umetnosti..., a vreme je prolazilo. Izjave funkcionera, međutim, drastično su se razlikovale od stvarnog stanja na terenu. Dok su to pričali, ovde su dolazili predstavnici industrije mesa „Matijević” da razgledaju prostor. Rekli su da su i oni zainteresovani za snimanje filmova, ali reklamnih – objašnjava Žilnik.

Poslednja neprijatnost, kaže poznati reditelj, koji je direktor – volonter „Tere”, stigla je nedavno, kada je država novac koji je dala za programske aktivnosti od 2002. godine pokušala da transformiše u svojinu. Filmskoj kući republička Agencija za imovinu je poslala sporazum, koji je Žilnik odbio da potpiše. Umesto toga podneo je krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu za navođenje na falsifikat i overu lažnog sadržaja. Žilnik ističe da kada bi se isti model primenio i kod ostalih producentskih kuća, koje su dobijale po desetostruko veće sume budžetskog novca, onda bi sve prešle u vlasništvo države.

-------------------------------------------------

Kuća od oko 500.000 evra

„Tera film” se decenijama nalazi na uglu ulica Futoške i Nikole Tesle. Dvorište od 3,3 ara, kuća od 250 kvadrata i garaža kupljeni su od Đorđa Vermeša, od zarade firme. Žilnik kaže da ugovor postoji i da prodavac to može da potvrdi. Sada je ova lokacija u Novom Sadu izuzetno atraktivna i na tržištu nekretnina se procenjuje na najmanje pola miliona evra.