Незаменљиви витамин сунца

Витамин Де је кључни „играч” у активирању одбрамбеног система човека, а недостатак овог витамина забележен је код готово половине популације на нашој планети.

А то, тврде ендокринолози, значи да у њиховом организму има премало или уопште нема најважнијих чинилаца у имуном систему, такозваних т-ћелија, неке врсте „убица инфекција”, „задужених” да се активирају у случају појаве инфекција.

Недавно откриће данских научника о кључној улози витамина Де у активирању „т-ћелија” помоћи ће у борби против инфективних болести и глобалних епидемија и биће посебно значајно у трагању за новим спасоносним вакцинама, пренео је часопис „Сајенс”.

Дански истраживачи открили су да активирање „т-ћелија”, тих „убица инфекција”, у потпуности зависи од витамина Де јер ће остати „успаване” и потпуно несвесне могућих инфекција или претњи патогених непријатеља различитих врста – ако у крви човека нема витамина Де. „Кад ’т-ћелија’ буде изложена нападу страног патогена, она активира ’сигнални уређај’ или ’антену’ познату под именом ’рецептор витамина Дe’ којим трага за овим витамином”, изјавио је доктор Карстен Гајслер, стручњак Департманa за међународно здравље, имунологију и микробиологију Универзитета у Копенхагену. „То значи”, прецизирао је он у изјави за „Сајенс”, „да ’т-ћелија’ мора имати витамин Дe или ће, у противном, бити спречено њено активирање, а ако ’т-ћелије’ на нађу довољно витамина Дe у крви, оне једноставно неће бити активиране”.

Научници знају да је витамин Дe изузетно важан у апсорпцији калцијума и да постоји директна веза између нивоа овог витамина и обољења као што су рак и мултипла склероза. „Оно чега до сада нисмо били свесни, а што смо сада сазнали, јесте колико је витамин Де важан за активирање имуног система”, написао је Гајслер у чланку за „Сајенс”.

Највећи део витамина Де организам производи као природни нуспродукт коже изложене сунцу, па отуда и његово помало песничко име „витамин Сунца”. Он се такође може наћи у рибљем уљу, јајима и масним рибама као што су лосос, харинга и скуша или се може узимати као дијететски производ.

Готово половина светске популације пати од мањка витамина Де па научници упозоравају да проблем постаје све израженији како људи све више времена проводе у затвореном простору.

Гајслер и његов истраживачки тим указују да откриће нуди много неопходних информација о имуном систему и може бити посебно корисно у трагању за новим вакцинама. „Све ово је важно не само у борби против болести већ и у третирању антиимуних реакција организма и одбацивању трансплантираних органа”, нагласили су дански имунолози.

Активност „т-ћелија” врло брзо достиже размере неке врсте „експлозије” и као што се боре против болести такође могу грешком да нападну и сам организам.

Тако, на пример, кад се обави трансплантација неког органа, „т-ћелије” такође могу да „нападну” нови орган сматрајући га „страним агресором” и, као аутоимуно обољење, хиперосетљиве „т-ћелије” могу грешком делове ћелија самог организма сматрати претњом и тада натерати организам да –нападне самог себе.

Гајслер закључује да до сада није обављено истраживање којим би се дефинисало која је дневна потреба организма за витамином Де али стручњаци препоручују од 25 до 50 микрограма.

Фонет