Nezamenljivi vitamin sunca

Vitamin De je ključni „igrač” u aktiviranju odbrambenog sistema čoveka, a nedostatak ovog vitamina zabeležen je kod gotovo polovine populacije na našoj planeti.

A to, tvrde endokrinolozi, znači da u njihovom organizmu ima premalo ili uopšte nema najvažnijih činilaca u imunom sistemu, takozvanih t-ćelija, neke vrste „ubica infekcija”, „zaduženih” da se aktiviraju u slučaju pojave infekcija.

Nedavno otkriće danskih naučnika o ključnoj ulozi vitamina De u aktiviranju „t-ćelija” pomoći će u borbi protiv infektivnih bolesti i globalnih epidemija i biće posebno značajno u traganju za novim spasonosnim vakcinama, preneo je časopis „Sajens”.

Danski istraživači otkrili su da aktiviranje „t-ćelija”, tih „ubica infekcija”, u potpunosti zavisi od vitamina De jer će ostati „uspavane” i potpuno nesvesne mogućih infekcija ili pretnji patogenih neprijatelja različitih vrsta – ako u krvi čoveka nema vitamina De. „Kad ’t-ćelija’ bude izložena napadu stranog patogena, ona aktivira ’signalni uređaj’ ili ’antenu’ poznatu pod imenom ’receptor vitamina De’ kojim traga za ovim vitaminom”, izjavio je doktor Karsten Gajsler, stručnjak Departmana za međunarodno zdravlje, imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu. „To znači”, precizirao je on u izjavi za „Sajens”, „da ’t-ćelija’ mora imati vitamin De ili će, u protivnom, biti sprečeno njeno aktiviranje, a ako ’t-ćelije’ na nađu dovoljno vitamina De u krvi, one jednostavno neće biti aktivirane”.

Naučnici znaju da je vitamin De izuzetno važan u apsorpciji kalcijuma i da postoji direktna veza između nivoa ovog vitamina i oboljenja kao što su rak i multipla skleroza. „Ono čega do sada nismo bili svesni, a što smo sada saznali, jeste koliko je vitamin De važan za aktiviranje imunog sistema”, napisao je Gajsler u članku za „Sajens”.

Najveći deo vitamina De organizam proizvodi kao prirodni nusprodukt kože izložene suncu, pa otuda i njegovo pomalo pesničko ime „vitamin Sunca”. On se takođe može naći u ribljem ulju, jajima i masnim ribama kao što su losos, haringa i skuša ili se može uzimati kao dijetetski proizvod.

Gotovo polovina svetske populacije pati od manjka vitamina De pa naučnici upozoravaju da problem postaje sve izraženiji kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.

Gajsler i njegov istraživački tim ukazuju da otkriće nudi mnogo neophodnih informacija o imunom sistemu i može biti posebno korisno u traganju za novim vakcinama. „Sve ovo je važno ne samo u borbi protiv bolesti već i u tretiranju antiimunih reakcija organizma i odbacivanju transplantiranih organa”, naglasili su danski imunolozi.

Aktivnost „t-ćelija” vrlo brzo dostiže razmere neke vrste „eksplozije” i kao što se bore protiv bolesti takođe mogu greškom da napadnu i sam organizam.

Tako, na primer, kad se obavi transplantacija nekog organa, „t-ćelije” takođe mogu da „napadnu” novi organ smatrajući ga „stranim agresorom” i, kao autoimuno oboljenje, hiperosetljive „t-ćelije” mogu greškom delove ćelija samog organizma smatrati pretnjom i tada naterati organizam da –napadne samog sebe.

Gajsler zaključuje da do sada nije obavljeno istraživanje kojim bi se definisalo koja je dnevna potreba organizma za vitaminom De ali stručnjaci preporučuju od 25 do 50 mikrograma.

Fonet