Без поделе Светог града

Од нашег специјалног извештача
Јерусалим, 26. мартa – Локалне власти у Јерусалиму не планирају ни да обуставе ни да умање изградњу спорних насеља у источном делу града, упркос притисцима међународне заједнице, пре свега САД. Према речима Наоми Цур, заменика градоначелника Јерусалима, задужене за планирање, конзервацију и животну средину, развој Јерусалима не може да буде замрзнут скоро четири деценије само зато што нема напретка у израелско-палестинским преговорима. У разговору за „Политику” Наоми Цур истиче да је веома важно то што је израелска влада преузела одговорност за цео град.

„Захваљујући томе што је Јерусалим јединствен, а не подељен град, ускоро намеравамо да у сарадњу са житељима градимо 20.000 стамбених јединица за арапске породице у источном Јерусалиму. И то је нешто апсолутно ново у Јерусалиму, будући да су пре тога Арапи, који су власници земље, свако за себе на својој парцели у источном Јерусалиму градили са грађевинском дозволом или, најчешће, без ње. Међутим, они нису имали довољно новца, па је свако градио малу кућу на својој парцели. Тако имате много расцепканих малих парцела са кућама, а немате урбану структуру. Онда свет криви Израел да не постоји комунална инфраструктура у арапским насељима, али како је могуће да постоји кад су то неиспланирана насеља у којем је свако за себе градио без икаквог плана”, каже Цурова и додаје да су се житељи тог насеља сагласни са овим планом.

Према њеним речима, оно што је досад на том месту саграђено биће легализовано, а град ће финансирати изградњу додатних стамбених јединица, као и комплетну комуналну инфраструктуру. На констатацију да је Израел изградњом и ширењем јеврејских насеља у источном делу Јерусалима заправо променило етничку слику града чији је статус споран у израелско-палестинским преговорима, Цурова каже да се данас често могу чути примедбе „немој да урадиш ово или оно јер ће то пореметити климу за преговоре”.

„Сматрам да увек можемо наћи разлог зашто да не почнемо преговоре, али морамо да нађемо заједничке разлоге да директно разговарамо о заједничкој будућности у граду који делимо, али који никад не сме бити поново подељен. Сви би требало да деле одговорност за град и сачувај нас Боже тога да постоји граница која би делила један од другог дела града, као што је то било од 1948. до завршетка Шестодневног рата 1967. године. Ако икад доживимо коначни статус Јерусалима, сматрам да морамо да имамо одрживи град са урбане тачке гледишта, што значи да морамо да имамо саобраћај, кишну и фекалну канализацију, одношење отпада, као и приступ свим светим местима”, каже Наоми Цур.

Такође истиче да актуелни градоначелник Нир Баркат није политички градоначелник и да није имала никакве везе са јеврејско-арапским односима већ са другим проблемом – сиромаштвом, како у арапским насељима тако и ултраортодоксним јеврејским насељима.

„Један од главних наших проблема јесте слаба економска ситуација две популације. Једна је ултраортодоксна јеврејска популација, која чини 25 одсто јерусалимског становништва и жели да живи одвојено у заједници у којој већина мушкараца не ради, већ само жене раде. Друга је арапска заједница у којој због културних тековина много жена остаје код куће и није запослено. Дакле, у једној групи, мушкарци не раде, а у другој жене не раде, при чему ми као град субвенционишемо ово сиромашно становништво са пола милиона шекела (100.000 евра) годишње. Наш главни циљ је да покушамо арапске жене и мушкарце ултраортодоксне Јевреје да укључимо у радну популацију”, каже Цурова и додаје да будућа одрживост овог града не зависи од демографског баланса већ од економског баланса.

Она додаје да јерусалимске власти не намеравају да руше нелегално саграђене арапске куће (којих према проценама има око 60.000), истичући да би Арапи требало више да се укључе у политички живот и да гласају, јер „ако је 15 година на челу Јерусалима био ултраортодоксни Јеврејин, зашто то не би могао да буде и Арапин”.

-----------------------------------------------------------

Четири деценије спорних насеља

Израелска насеља у источном делу Јерусалима продукт су идеје Тедија Колека, који је од 1965. до 1993. био градоначелник Јерусалима и који је имао визија уједињеног града у којем ће Јевреји и Палестинци живети једни до других под израелском сувереношћу. Међу већином израелске популације постоји консензус о концепту уједињеног Јерусалима са једнаким могућностима за све житеље. Ипак, изградња јеврејских насеља у источном Јерусалиму сматра се повредом међународног права будући да се насеља налазе на територији која би требало да буде део будуће палестинске државе.

Ненад Радичевић