Bez podele Svetog grada

Od našeg specijalnog izveštača
Jerusalim, 26. marta – Lokalne vlasti u Jerusalimu ne planiraju ni da obustave ni da umanje izgradnju spornih naselja u istočnom delu grada, uprkos pritiscima međunarodne zajednice, pre svega SAD. Prema rečima Naomi Cur, zamenika gradonačelnika Jerusalima, zadužene za planiranje, konzervaciju i životnu sredinu, razvoj Jerusalima ne može da bude zamrznut skoro četiri decenije samo zato što nema napretka u izraelsko-palestinskim pregovorima. U razgovoru za „Politiku” Naomi Cur ističe da je veoma važno to što je izraelska vlada preuzela odgovornost za ceo grad.

„Zahvaljujući tome što je Jerusalim jedinstven, a ne podeljen grad, uskoro nameravamo da u saradnju sa žiteljima gradimo 20.000 stambenih jedinica za arapske porodice u istočnom Jerusalimu. I to je nešto apsolutno novo u Jerusalimu, budući da su pre toga Arapi, koji su vlasnici zemlje, svako za sebe na svojoj parceli u istočnom Jerusalimu gradili sa građevinskom dozvolom ili, najčešće, bez nje. Međutim, oni nisu imali dovoljno novca, pa je svako gradio malu kuću na svojoj parceli. Tako imate mnogo rascepkanih malih parcela sa kućama, a nemate urbanu strukturu. Onda svet krivi Izrael da ne postoji komunalna infrastruktura u arapskim naseljima, ali kako je moguće da postoji kad su to neisplanirana naselja u kojem je svako za sebe gradio bez ikakvog plana”, kaže Curova i dodaje da su se žitelji tog naselja saglasni sa ovim planom.

Prema njenim rečima, ono što je dosad na tom mestu sagrađeno biće legalizovano, a grad će finansirati izgradnju dodatnih stambenih jedinica, kao i kompletnu komunalnu infrastrukturu. Na konstataciju da je Izrael izgradnjom i širenjem jevrejskih naselja u istočnom delu Jerusalima zapravo promenilo etničku sliku grada čiji je status sporan u izraelsko-palestinskim pregovorima, Curova kaže da se danas često mogu čuti primedbe „nemoj da uradiš ovo ili ono jer će to poremetiti klimu za pregovore”.

„Smatram da uvek možemo naći razlog zašto da ne počnemo pregovore, ali moramo da nađemo zajedničke razloge da direktno razgovaramo o zajedničkoj budućnosti u gradu koji delimo, ali koji nikad ne sme biti ponovo podeljen. Svi bi trebalo da dele odgovornost za grad i sačuvaj nas Bože toga da postoji granica koja bi delila jedan od drugog dela grada, kao što je to bilo od 1948. do završetka Šestodnevnog rata 1967. godine. Ako ikad doživimo konačni status Jerusalima, smatram da moramo da imamo održivi grad sa urbane tačke gledišta, što znači da moramo da imamo saobraćaj, kišnu i fekalnu kanalizaciju, odnošenje otpada, kao i pristup svim svetim mestima”, kaže Naomi Cur.

Takođe ističe da aktuelni gradonačelnik Nir Barkat nije politički gradonačelnik i da nije imala nikakve veze sa jevrejsko-arapskim odnosima već sa drugim problemom – siromaštvom, kako u arapskim naseljima tako i ultraortodoksnim jevrejskim naseljima.

„Jedan od glavnih naših problema jeste slaba ekonomska situacija dve populacije. Jedna je ultraortodoksna jevrejska populacija, koja čini 25 odsto jerusalimskog stanovništva i želi da živi odvojeno u zajednici u kojoj većina muškaraca ne radi, već samo žene rade. Druga je arapska zajednica u kojoj zbog kulturnih tekovina mnogo žena ostaje kod kuće i nije zaposleno. Dakle, u jednoj grupi, muškarci ne rade, a u drugoj žene ne rade, pri čemu mi kao grad subvencionišemo ovo siromašno stanovništvo sa pola miliona šekela (100.000 evra) godišnje. Naš glavni cilj je da pokušamo arapske žene i muškarce ultraortodoksne Jevreje da uključimo u radnu populaciju”, kaže Curova i dodaje da buduća održivost ovog grada ne zavisi od demografskog balansa već od ekonomskog balansa.

Ona dodaje da jerusalimske vlasti ne nameravaju da ruše nelegalno sagrađene arapske kuće (kojih prema procenama ima oko 60.000), ističući da bi Arapi trebalo više da se uključe u politički život i da glasaju, jer „ako je 15 godina na čelu Jerusalima bio ultraortodoksni Jevrejin, zašto to ne bi mogao da bude i Arapin”.

-----------------------------------------------------------

Četiri decenije spornih naselja

Izraelska naselja u istočnom delu Jerusalima produkt su ideje Tedija Koleka, koji je od 1965. do 1993. bio gradonačelnik Jerusalima i koji je imao vizija ujedinjenog grada u kojem će Jevreji i Palestinci živeti jedni do drugih pod izraelskom suverenošću. Među većinom izraelske populacije postoji konsenzus o konceptu ujedinjenog Jerusalima sa jednakim mogućnostima za sve žitelje. Ipak, izgradnja jevrejskih naselja u istočnom Jerusalimu smatra se povredom međunarodnog prava budući da se naselja nalaze na teritoriji koja bi trebalo da bude deo buduće palestinske države.

Nenad Radičević