Борба за сваки педаљ Јерусалима

Од нашег специјалног извештача
Јерусалим, марта – Породице Гави и ал-Курд, које броје укупно 54 члана, месецима покушавају да докажу да израелски суд није у праву кад их је иселио из њихових домова под образложењем да земља на којој су живели припада јеврејским власницима. Насер Гави, који је глава породице од чак 37 чланова, безвољно слеже раменима на спомињање његовог проблема.

„Моја породица од педесетих година живи у Шеик Џараху, а сад покушавају да нас протерају”, каже, док му ћерка трчкара око ногу.

Протестима, сваког петка, пажњу јавности на овај проблем покушава да скрене група Палестинаца али и међународних активиста и Израелаца. Протекле недеље, полиција је ухапсила стотињак активиста, које је суд потом ослободио. Ипак, међу арапским становништвом, већинским у овом делу источног Јерусалима, и даље владају напетост и забринутост, нарочито после недавне вести да ће у овом насељу код „Шепард” хотела бити изграђено 20 нових станова за Јевреје.

„Освајају наш град изградњом својих насеља. Не раде то само на празним лединама, већ и у изворно палестинским деловима града. Погледајте шта раде у Рас ел-Амуду, Џебел Мукаберу, Шуафату и Беит Ханини. Уосталом, погледајте шта раде овде”, каже Абир Абад, један од Палестинаца из суседства којег је ветровит и кишовит дан натерао да се са улице склони у локалну кафану.

„Прошле године су у Џебел Мукаберу жени са петоро деце срушили кућу”, добацује млађи Арапин Хасан за суседним столом. „Кажу није зато што је Палестинка, већ зато што кућа није саграђена са дозволом. Па како да добијемо дозволе, кад нам не дају”.

„Многи од нас имају нелегално саграђене куће, јер просто нисмо могли да добијемо дозволу од општине. Сваки дан могу да нам покуцају на врата и кажу да ће нам срушити куће”, наставља Абир Абад и додаје како би требали да се запитамо како Јевреји могу, а Палестинци не могу да добију дозволу да граде у источном Јерусалиму.

Протеклих дана и дефинитивно је објављено да ће амерички милионер јеврејског порекла Ирвинг Московиц градити нове куће око хотела „Шепард”, иначе бивше резиденције великог муфтије Јерусалима Хаџ Амин ал-Хусеинија, који је 1937. године морао да напусти тадашњу Палестину под британском управом, јер су га Британци тражили због његове сарадње са Хитлером и провоцирања насиља над Јеврејима.

Наоми Цур, заменица градоначелника Јерусалима, објашњава да у Израелу постоје мишљења да ту зграду, због њене историје, треба срушити, али је град одлучио да је обнови.

Због тога у овом насељу постоји и мали етнички рат графитима, тако да је на једном зиду преко нацртане палестинске заставе доцртана нацистичка свастика.

За разлику од узбурканог Шеик Џераха, у насељу Рамат Шломо, које је северније и удаљеније од центра града, влада потпуни мир. Ово насеље се, такође, налази иза, такозване, Зелене линије, али својим изгледом не одаје утисак палестинског насеља. Штавише, безмало свих 20.000 житеља Рамат Шлома су ултраортодоксни Јевреји, који инсистирају на свом издвојеном животу, не само од других вера, него и од, такозваних, прогресивних Јевреја.

Сумњичави погледи прострелиће непозваног посетиоца, који нема дугу браду, дуге зулуфе увијене у локне и црно одело са црним шеширом испод којег је кипот. Убрзаним кораком средовечни хасид пожуриће да избегне сусрет са незнанцем другачијег изгледа, гурајући дечија колица.

„Шалом. Извините, да ли бисте ми помогли...„, каже незнанац, али његове ће речи остати у ваздуху Рамат Шлома, док ужурбани житељ овог насеља умиче склањајући поглед од фотоапарата.

Овде ће за коју годину нићи још 1.600 станова, чија најава изградње је била повод за погоршање америчко-израелских односа. Ипак, и сада на ободу насеља се завршава по која кућа правоугаоног облика, која се ни по чему не разликује од низа кућа саграђених средином деведесетих година, које из даљине изгледају као својеврсна кула од карата.

„Немојте ништа да ме питате, ви новинари увек направите неки проблем”, каже одмахујући руком палестински радник који завршава кућу од жућкастог камена у коју ће се највероватније ускоро уселити породица ултраортодоксних Јевреја.

Млади хасид Јаир невољно пристаје да кратко разговара са незнанцем.

„Не знам зашто се толико буке подиже око нашег насеља, кад је ово наша земља и ми овде мирно живимо. Проблем је што су наше породице велике, са по петоро, шесторо деце, тако да нам је неопходно још кућа како бисмо живели нормално”, објашњава Јаир, житељ Рамат Шлома који је, као део источног Јерусалима, под контролом Израела од Шестодневног рата 1967. године.

Километар удаљено суседно арапско насеље Шуафат, каже Јаир, не посећује... Евентуално кад оде на тамошњу железничку станицу.

Пре четрдесетак година, овде је било само празно каменито брдо уз арапско насеље. Слична ситуација је била и у насељу Хар Хома на југоистоку Јерусалима, за који су градске власти недавно објавиле тендер за изградњу нових кућа.

„Само граде куће за Јевреје, а после ће да нам кажу како наводно сви знају да ће то насеље заувек бити израелско. А пре десетак година ту су биле само ледине”, каже револтирано Хасан из насеља Шеик Џарах.

„И шта сад хоће ти Американци? Сад су се као сетили да инсистирају на заустављању изградње насеља. Што су ћутали протеклих 40 година? Не само да су ћутали, већ су их и подржавали”, љутито објашњава док испија шољицу чаја.

Иако гетоизирани по појединим насељима на ободу Јерусалима, ултраортодоксни Јевреји, либерални Јевреји, Арапи и хришћани се без икаквих проблема сусрећу на уским улицама унутар зидина Старог града. Заносни мирис блискоисточних зачина, фалафела и шаврме, чини се, брише разлике између јеврејског кипота и палестинске мараме. Ипак, члановима породице Гави и ал-Курд из насеља Шеик Џарах тешко је да у то поверују.

Ненад Радичевић