Шта то ради мој вођа

Политичар који је радикално променио курс своје партије размишља: „Јасно је да сам ја заслужан за промену политике странке, али нисам сигуран колико то наше бирачко тело прихвата. Када разговарам с тим људима, они слушају, климају главом, осмехују се, а мени се чини како мисле да је све ово привремено, да је све ово политички трик, тактичка вежба, да ћемо се колико сутра вратити на оно старо, да ћемо опет бити они прави, као што смо некада били.”

Нова политика и непромењено бирачко тело јесте јединство супротности које мучи скоро све политичаре у Србији. Зоран Ђинђић је мислио да је то нормално стање говорећи да политику која не даје резултате треба мењати. Већина политичара у Србији следи овај принцип и када га не изговарају јасно и гласно. Пракса је показала да они који се не мењају – нестају, лагано, али незаустављиво. Ипак, и они који се мењају не могу да промене ноћну мору „колико старих бирача разуме нову политику, колико ће их прихватити, колико ће их и даље гласати за странку”. Расправа о скупштинској декларацији о Сребреници само је оживела ову вечну тему. На испиту су били пре свега Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, њихови лидери и њихово бирачко тело.

На питање колико се променила политика СПС-а, Бранко Ружић, председник Извршног одбора и Посланичког клуба, каже да се она мењала еволутивним реформама у складу са актуелним политичким тренутком. „Промена је евидентна, али ми ћемо се и даље залагати за друштво социјалне правде и једнакости – то је константа наше политике. Александар Вучић, заменик председника СНС-а, кратко одговара да се њихова политика променила таман онолико колико се променила политика у свету.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да бирачко тело прилично споро реагује на промену политике странке. „Странке мењају политику због интереса у бирачком телу. Технологија промене је добро усавршена у Србији, а странке иначе немају конзистентну политику, па им је са уопштено формулисаном политиком маневарски простор велики. Онда се запитате шта им је заправо политика.”

Да ли онда бирачи верују да је реч о трајној промени политике или о тренутном тактичком маневру? Ружић каже да је СПС стратешки поставио реформу. „Немамо разлога да вучемо тактичке потезе јер је наша политика константна.” Вучић мисли да бирачи увек све разумеју и да гласају за најбоље.

Политичар има више информација, боље разуме политичку сцену, јасније види перспективу од просечног бирача. Њему је лакше да направи преокрет него бирачу. Да ли зато партије објашњавају просечном бирачу промену своје политике у непосредним контактима или се све завршава на медијским порукама? Ружић каже да СПС као озбиљна политичка странка објашњава своју политику на терену. Он је уверен и да је за гласачку верност важна и политика странке и симпатија према лидеру, а Вучић каже да су повезани љубав према вођи и политика странке. Станковић објашњава да се више гласа за лидера јер се кроз поистовећивање с лидером бирач  идентификује са одређеним политичким концептом.

Ружић каже да не би било колегијално да даје своју оцену о томе која је странка направила највећу промену у својим политичким ставовима. „Мислим да се грађани сећају свих странака које су основане деведесетих година, па нека то оцене они и историчари. Ми смо се на мудар начин еволутивно мењали.” Вучић каже да се не бави тиме, али да нагле промене доводе до проблема у бирачком телу. За Станковића је велика трансформација отклон СНС-а од радикала. „ДС има добитну комбинацију и Косово и ЕУ, то добро звучи маркетиншки и пружа им различите могућности. СПС је имао елегантну и поступну модификацију, нису се преиспитивали ни лустрирали а препливали су на другу страну. Политичку промену су најбоље урадили СПС и СНС. ЛДП заузео ризичну и некомфорну позицију. ДСС се није много мењао што само по себи није квалитет. Они су и медијски инертни.” Он каже да се бирачко тело о политици странке за коју гласа најчешће обавештава преко телевизијских екрана. „Телевизија је супериорна, радио мање, а писани медији још мање.” Колики онда проценат бирача уме да објасни шта је политика странке за коју гласа? Да ли је бирачима битна целина политичког деловања или један детаљ или само лидер? „Највише се бирају личности. То је тренд да се кроз персону шаље порука. То је дух времена. Најједноставније је да направите идентификацију једне политике преко личности”, објашњава Станковић.

Да ли СПС зна како гласање о декларацији о Сребреници може да утиче на њихове бираче? Ружић каже да је декларација цивилизацијски искорак „уколико смо политички одговорни то је наша обавеза”, али да паралелно треба да иде и осуда злочина који су почињени према Србима. Станковић објашњава да све зависи како ће се СПС и СНС определити. „Иде се у сусрет компромису, што је страначки нужно. То је пресек стања у нашој политици. Разлике се уравнотежавају, избачене су формулације ’режим Слободана Милошевића’ и ’геноцид’ како би се постигла што већа сагласност.”