НИС постаје регионални играч

Златибор – Укупан обим капиталних улагања Нафтне индустрије Србије, које су предвиђене стратегијом до 2014. године, износиће 101 милијарду динара. Половина ових пара биће утрошена на модернизацију рафинерија и еколошке пројекте, чије је финансирање предвиђено купопродајним уговором, а које обавља већински власник Гаспромњефт, потврдио је на Међународном саветовању „Енергетика 2010.” Алексеј Коробов, директор Дирекције за стратешки развој и дугорочно планирање ове нафтне компаније.  

– Остало су сопствена улагања НИС-а која ће зависити од ефикасности рада, где мање приоритетни или недовољно разрађени пројекти неће бити реализовани, уколико не буде потпуно јасно из којих ће извора финансирати – појаснио је он.

Приоритет НИС-а је да у што краћем року постане власник имовине која се још „води” на државу, али и да спремно дочека отварање тржишта 2011, будући да је циљ руског власника да од националне компаније прерасте у регионалног играча.

– Да би то постао НИС мора у што краћем року да пређе на производњу деривата који су у потпуности у складу с стандардима ЕУ, као и да удео малопродаје на тржишту буде око једне трећине уз обезбеђење стабилног раста велепродаје и у Србији и на Балкану – каже Коробов.

„Гаспромњефт”, прецизира, мора да постане конкурентна компанија на јужноевропском тржишту, односно „играч с најбржим растом обима производње, прераде и промета на Балкану”. Ограничавајући фактор је што је српско тржиште не дозвољава оптималну упосленост рафинерија, где је потражња лане била око 3,7 милиона тона. Дакле упола мање од производних могућности. Тај раскорак у 2014. години повећаће се на око 4,3 милиона тона. Још даље од НИС-овог потенцијала.

Коробов упозорава да ће до 2014. године у региону бити око 70 одсто вишка прерађивачких капацитета, а када се томе придода и чињеница да околне земље, на које НИС претендује као извозник горива – Мађарска, Румунија, такође имају суфицит, онда је питање како ојачати позицију на малопродајном тржишту.

Краткорочно, да би НИС могао да доскочи конкуренцији, будући да се српско тржиште отвара следеће године, а да компанија реално неће бити спремна да производи европски стандард квалитета, компанија мора да повећа увоз висококвалитетних деривата. Дугорочно гледајући, приорите развоја НИС-а је модернизација и стварање нових капацитета за прераду, али кроз стране инвестиције, уз максималну замену увоза домаћом производњом.

Да би до остваривања ових циљева дошло, Коробов истиче улогу Владе Србије, као мањинског власника у НИС-у и то кроз креирање оптималне пореске политике, убрзано решавање питање регистрације и преноса НИС-ове имовине, побољшање законодавства и подршку домаћем нафтном сектору.

– Неопходно је и да се усаврше механизми који ће регулисати нафтно тржиште деривата кроз успостављање система контроле квалитета и то пре свега деривата који се сада слободно увозе – течног нафтног гаса и евро дизела, механизама којима ће се спречити нелојална конкуренција и то тако што не би више постојао ризик од појаве увозника који немају своја сертификована складишта за одлагање деривата –– каже Коробов.

Оног часа када се цена нафте барела нафте буде вратила на ниво пре почетка светске економске кризе нафтне компаније могу рећи да је лош период за њима, закључује Коробов.

Јасна Петровић