Позивница за „рај”

Сви ћете отићи у пакао – упозоравају читаоци новинаре, сврставајући их међу кривце за драме, широм света и овде. Причали сте, кажу, и ово и оно, разапињали нас између сензација, глобализације и патриотизма, само нисте ни наговестили најважније, да ће нам преживљавање бити теже, да ће нас сатирати финансијска криза какве – ако себе и сличне изузмемо – није било после Другог светског рата.

Нама прозванима не помаже то што се правдамо да готово нико није могао да предвиди, или бар не да у своју прогнозу увери надлежне, долазак толико црних дана, у којима ће се смернице испоставити као странпутице. Посао нам је да јавности откривамо по њу штетне тајне.

Шансу да у царству земаљском избегнемо оно што нам неки намењују у царству небеском – пружа Исланд, иако он сам ових дана подсећа на реплику пакла, са оживљеним вулканом и огромним дуговањима. Та острвска држава са 320.000 душа намерава да се претвори у – „новинарски рај”.

Бацање мамаца „седмој сили” није мотивисано тиме што је у њој „само лоша вест – добра вест”. Изразито је, наиме, ојачао локални покрет који верује да тамошње, а можда и глобалне, финансијске трауме може да смањи рекордним повећањем – слободе штампе.

Исланд би, по тој замисли, за произвођаче вести постао оно што је Швајцарска за банке или Кајманска острва за пореске избеглице. У најкраћем: поприличном броју његовог живља – окупљеном око алтернативних медија и удружења, као и унутар парламента – чини се логичним и уносним да се афирмишу као светски центар за инвестиције у информације без рестрикције.

У многим земљама је гарантована слобода штампе, али се и почесто она крши и њени актери излажу тужбама за нетачност, клевете, одавање државне и пословне тајне. По „Исландској иницијативи за модерне медије” – новинари, издавачи и интернетски комуникатори, практично би добили имунитет, писали и саопштавали шта год хоће, без страха од цензуре, санкција…

Због страха од могућне високе судске глобе, многи медији, штампани и интернетски, одустајали су од деликатних истраживања. Нови подухват се, међу тим страдалницима, поздравља као пажње вредан покушај стварања – комбинацијом закона с највећом могућном заштитом штампе и њених извора – „сигурног дома” за међународне „издавачке избеглице”.

Увела би се и заштита од „тужбеног туризма”, како се називају покретања судских поступака изван земаља у којима је спор настао. Британија „постаје главна дестинација” за такав „туризам” – констатује „Тајмс” и наводи да је 95.000 муслимана из Азије и Африке њеном суду тужило дански лист у коме је објављена „увредљива” карикатура пророка Мухамеда…

Исландска иницијатива је, извештава се, већ привукла пажњу медијских кућа широм света. У њој виде прилику за јачање принципа слободе изражавања, који су прилично подривени офанзивом моћних група, функционера, бизнисмена, оглашивача, илегале.

За излазак из кризе потребна је не само боља регулација финансијског сектора, него и већа улога новинара у истраживању „прљавих послова” између банака и политичара – оцењује лондонски „Гардијан”. Да је било подробног увида јавности у системске новчане трансакције, можда би били избегнути ломови који су потресли свет, а од Исланда начинили једну од најзадуженијих земаља по становнику и недавно довели до смена њене владе и гувернера. Сада настојимо да препородимо новинарство како би се избегло понављање драме – преноси чикашки магазин „Ин диз тајмс” изјаве парламентарца Тора Сарија из Рејкјавика.

Новинарство, у овом случају, добија – усред сопствених повећаних недаћа – значај „прве борбене линије” на фронту против опште кризе. Да инсистирањем на већој јавности рада званичника сузбија растућу „културу тајне”, у којој о дискретним потезима „кројача судбина” бивамо обавештени махом тек онда кад као порески обвезници треба да платимо за њихове грешке и заблуде.

Произлази да би власти требало да подстичу слободу штампе, зарад и сопствене ефикасности и општег бољитка. Нажалост, местимично је још третирају као „подметача клипова у точкове нашег развоја” или као средство за пропагирање владајућег курса, чиме повећавају подозрења и према себи и према медијима. Док јача уплив снага – као што је организовани криминал – којима је „систематизација конфузије” у „опису посла”.

Уместо коментара, подсетићу на изјаве давнашњих лидера, чији су акти мењали свет. Пре бих изабрао штампу без државе него државу без штампе – уверавао је Томас Џеферсон, трећи председник САД и творац тамошње Декларације независности. А немачки објединитељ Ото фон Бизмарк је поручивао: „Не верујте ничему док влада то службено не демантује”…