Три "злата" за три године

Да мајци Миленка Тепића није сметало то што се он с фудбала враћа прљав кући, наша кошарка би била сиромашнија за једног врхунског бека. Имајући у виду колико значи генерацији ′86/87, питање је и да ли би "плаве" наде освојиле три злата за три године (четири сезоне).

"Почео сам кошарку с девет година. Пре тога, у другом разреду, тренирао сам фудбал, али се мојој мами није свидео тај спорт јер сам стално долазио кући прљав..." – каже Миленко Тепић, рођен 27. фебруара 1987. у Новом Саду из кога ће се ускоро преселити у Београд, пошто је недавно потписао за петоструког узастопног првака Партизан.

Улазак у кошарку је био случајан, али све оно што се после тога догађало – није. У претходне четири године напредовао је муњевито. С 15 година је ушао у први тим Војводине, а затим постао један од вођа своје генерације у млађим државним селекцијама. Један је од петорице који су од 2003. до данас освојили три златне европске медаље у три узраста: у Мадриду 2003 (кадети), у Београду 2005 (јуниори) и Измиру 2006 (млади). Та част је припала и Лабовићу, Мијатовићу, Јереминову и Драговићу.

У Тиму света против САД

На Европском првенству за играче до 20 година (млади) у турском граду Измиру, завршеном у недељу, био је трећи најмлађи у тиму СЦГ, али и један од најбољих. Селектор Мирослав Николић је имао највеће поверење у њега, о чему сведочи и то што је најдуже играо (просечно 30 минута). Био је и први стрелац шампиона (12,1 поен).

За протеклих 12 месеци испунио је многе своје снове. На почетку – јуниорско злато. Затим је добио запажену улогу у Војводини у Јадранској лиги, па позив да игра за екипу света у традиционалном сусрету младих тимова САД и остатка света ("Хуп самит") и постигао највише поена за свој тим, па потпис за првака СЦГ Партизан и као круна – нова титула првака Европе с репрезентацијом.

На питање како је дошло до тако доброг споја генерација ′86 (лане бронзани млади тим из Чехова) и ′87 (златни јуниори), Тепић одговара:

– Обе генерације су дале по пола тима и испало је добро. Лако смо се сјединили јер смо слично размишљали. Резултат тога је равномерна расподела терета и одговорности, па је тако сваки од нас одскакао у појединим тренуцима, од меча до меча.

Шта је било пресудно за златну медаљу?

– Јак карактер свакога од нас и збир тих карактера преточених у тим. У овако тешком систему такмичења врло је важно да се снага равномерно расподели. Било је много неизвесности, успона и падова, али нико од нас није се предавао до краја. Неко ће можда рећи шта би било да није Мараш погодио ону тројку за улазак у финале, али ја мислим да смо се ми за ту тројку изборили квалитетом.

Певање химне – знак поштовања према својој земљи

Сви играчи, и Срби и Црногорци, певали су из све снаге химну "Хеј Словени" на победничком постољу...

– Заједнички договор пре финала био је да певамо химну, мада бисмо то урадили и да није било договора. Још смо млади да бисмо се оптерећивали политиком. Селектор Николић је истицао да играч треба да мисли само на то да обуче опрему, изађе на терен и победи. Певати химну своје земље, ма како се звали и химна и земља, јесте ствар поштовања према својој земљи.

После свих успеха Тепић се не оптерећује НБА лигом нити размишља о својим дометима...

– Често ме питају где видим себе у кошарци кроз неколико година. Кад сам пре четири године ушао у први тим Војводине, као петнаестогодишњак, нисам ни могао да слутим да ћу до данас освојити три златне европске медаље. Основа свега је бити поштен према себи и својим обавезама и све ће доћи на своје место. Признајем да ми је сан да освајам титуле са саниорском селекцијом.

Звезда је била можда и више заинтересована за њега од Партизана. О њему је похвално говорио и селектор СЦГ Драган Шакота, тренер Звезде.

– За менеје велика част што су ме тражила два наша највећа клуба. Војводина је имала доста утицаја у одабиру мог новог клуба, због обештећења. Заједнички смо се определили за Партизан и сигуран сам да нисмо погрешили.

Европска кошарка у последње време чезне за врхунским бековима. Тепић је у свом кошаркашком сазревању посебно анализирао такве играче међу којима издваја Даниловића и Бодирогу:

– Бити добар бек значи, пре свега, имати добар шут и добар улаз, али на крају је најбољи онај чији тим победи. Кошарка стално напредује и данас је много теже дати кош него пре 20 година, јер су одбране све чвршће.

Каг говори о кључним тренуцима у својој каријери не може да заобиђе тренера Мирослава Николића који заокружује његов успешан "четворогодишњи циклус":

– Улазак у сениорске воде је нешто што се увек памти. Мени је то већ с 15 година омогућио Николић који је у то време био тренер Војводине. То је за мене било непојмљиво, да тако млад добијем прилику. Зато ћу му увек бити захвалан.

Од рођења је живео у Новом Саду, а сад мора да се сели у Београд...

– Биће тешко у почетку, али навићићу се. Уосталом то је свега 80 километара.

--------------------------------------------------------------------------

Жал због растанка са Црногорцима

"Криво ми је што ће се наша златна млада репрезентација поделити, јер убудуће ћемо живети у две земље. Провео сам много лепих тренутака с Црногорцима у репрезентацији, мада ми никада нисмо гледали на то ко је одакле. С Мијатовићем сам био цимер, с Драговићем сам такође пријатељ... Растаћемо се независно од своје воље, јер неко други је одлучивао о томе. Надам се да ће се неки од црногорских играча определити да играју за Србију. Било како било, сигуран сам да ћемо остати пријатељи" – рекао је Тепић о кошаркашком расзалску Срба и Црногораца.

У врху по поенима и минутима

ЕП у Шпанији 2003 (кадети)

ЕП у СЦГ 2005 (јуниори)

ЕП у Турској (млади)